Na krilima pirotskog ćilima

Ruke, razboj, vuna staroplaninske ovce i tupica. Bez šeme na papiru broje se i prepliću niti i od obojene pređe pod prstima veštih ćilimarki izranjaju živopisne šare. Zaigra srce žena koje sede uz razboj sa svakom gugutkom, svilenom bombonom i kornjačom, šarama koje njihovo tkanje čine čudesnim.

„Volim taj posao da radim, volim te šare koje su komplikovane, stare, unikatne, to je veliki izazov za mene", kaže Jadranka Durmišević, ćilimarka iz Pirota.

„Jako je zanimljivo i pre svega, opušta, kao neka joga za mozak dođe i samo treba strpljenja. Nije preteško kad se radi polako, strpljivo”, ističe Ivana Kostov, tkalja iz Dimitrovgrada.

Istoričari su zapisali da se svojevremeno u Pirotu  ćilim tkao u 1.800 od dve hiljade kuća. Tokom decenija od zanata koji je prehranjivao porodicu, preko zadruga i radionica, do žena koje danas umeće prenose na mlade, tkalja je bila i ostala kreativna umetnica.

„To je urođena intuicija, osećaj za boju, osećaj za prostor, za kompoziciju, i to je nešto što je intrigantno i dan-danas, ne samo u ovom znatu nego uopšte kada se govori o pirotskom ćilimu kao proizvodu u okviru primenjene umetnosti”, naglašava Radmila Vlatković, istoričarka umetnosti.

Pirotski ćilim je dragulj narodnog stvaralaštva. Hiljade tkalja tokom vekova kroz osnovu i potku šarenim nitima stvarale su vunenu prostirku za koju se verovalo da ima i magijske moći. Žene su tkale ćilime za zdravlje, mir i blagostanje, za ženidbu i udaju, a svaka od 95 zaštićenih šara i 125 detalja ima svoje značenje.

„Mene je povukao prvenstveno kolorit, stilizacija tih šara i ornamentika, simbolika tih šara, i to te jednostavno preokupira. Prva izložba koja je bila u Akademiji nauka 1996. godine, tom prilikom je krenula eksplozija interesovanja za ovaj proizvod i ja sam ga jednako gledala i kao zanat a istovremeno i kao jedno umetničko delo”, dodaje istoričarka.

Na svetskoj izložbi u Parizu, krajem 19. veka, pirotski ćilim sa dva lica izazvao je veliko oduševljenje, proputovao je svet i bio na 26. svetskih izložbi i sajmova. Decenijama je bio vredan deo devojačkog miraza koji se čuva i prodaje samo u teškim vremenima.

Danas je priznat protokolarni poklon i proizvod koji se nosi daleko od roditeljskog doma – da podseća na zavičaj. Za tkalje koje su odrastale uz razboj, ćilim je večno nadahnuće.

„Ćilimarstvo je za mene božji blagoslov, to je kao da ste nadareni da nešto radite, da stvarate da u tome nađete svoj mir, da volite i da budete uporni. Za mene, meni ćilim i taj rad daje snagu ”, kaže Slavica Jovanović, ćilimarka iz Pirota.

Ćilimu u čast, grad Pirot organizuje Festival ćilima. Pored radionica za decu i buduće tkalje, na drugom festivalu javnosti je predstavljena i kolekcija ćilima koju će grad darivati manastiru Hilandaru. Da u srpskoj svetinji raskošnim bojama greju i pripovedaju o narodu, tradiciji i veštim rukama bezimenih umetnica.