Za šest godina na srpskim prugama dogodilo se 200 nesreća, šta su najčešći uzroci

Već mesec dana van funkcije su polubranici i crveno svetlo na veoma prometnom pružnom prelazu u Paraćinu kod Štofare. Razlog je kvar na elektronici. Svim mašinovođama na magistralnoj pruzi Beograd - Niš izdato je naređenje da obavezno zaustave voz ispred tog prelaza i da zvučnim signalima upozore vozače i pešake. Vozači negoduju što popravka traje toliko dugo i smatraju da prelaz nije bezbedan.

"I dok su radili semafori nisu pravilno radili, stvori se kolona svaki drugi, treći dan. A sad kako ne radi po bezbednost još gore. Ja tako i stanem, pogledam, videli ste stanem, međutim veliki broj ljudi projuri, može u voz da udare koji nailazi, kaže vozač motocikla.

Iako ispred tog prelaza postoji Andrejin krst i znak stop, tek veoma retki vozači zaista su potpuno zaustavili vozilo ispred prelaza, a pojedini nisu čak ni pogledali levo i desno. Iz istog razloga pre nekoliko meseci na obeleženom pružnom prelazu kod Jagodine dogodila se teška železnička nesreća u kojoj pukom srećom niko nije stradao.

"Samo i ukoliko se poštuje saobraćajna signalizacija, ukoliko se stane na putnim prelazima, bude pažljiv i odgovoran u vožnji, mogu se sačuvati ljudski životi”, ističe Nenad Stanisavljević, Infrastruktura železnice Srbije.

Problem je u namernom kršenju propisa koje vozači inače dobro poznaju, ističu u Agenciji za bezbednost saobraćaja.

“Najčešći razlozi nastajanja saobraćajnih nezgoda na putno-pružnim prelazima je ljudski faktor, to je 99 procenata. Broj nezgoda na putno - pružnim prelazima je mali, ali na žalost posledice takvih nezgoda su veoma teške", navodi Milan Ilić, iz Agencija za bezbednost saobraćaja.

U Srbiji ima 2.118 putnih prelaza, aktivnih je 1700, dok 522 imaju sigurnosnu opremu, branike i polubranike. To je svega 30 odsto, ali u železnici takođe itiču da je to na nivou evropskog proseka. U planu je modernizacija još 250 pružnih prelaza, ali ni to neće vredeti ako vozači nastave da svesno krše propise.