Posle šest decenija vodena para na mašini staroj jedan vek, pokrenula točak

Posle 6 decenija, od kada je otišla u zasluženu penziju, parna mašina iz Ravnja ponovo radi. Proizvedena je u Nemačkoj, do Šapca je prevezena lađom, a od nekadašnje luke do Bogatića volovskim kolima. Metalostrugar Đorđe Petrović sa njom se druži poslednja 3 meseca. Parnu mašinu, dok je 40-tak godina na mačvanskim njivama pokretala dreš koji je odvajao zrno, popravljao je i njegov otac.

“Parna mašina je došla kod mene u veoma lošem stanju. Rezervoar je oko 450 i staje vode i loženjem jedno 3 sata dobra, nabije se para na jedno 5,6,7 atmosfera, i ona počinje da funkcioniše. Doterali smo je u fabričko stanje, deo po deo je skidan, repariran i vraćen na svoje mesto”, navodi Đorđe Petrović, metalostrugar iz Bogatića.

Ono što kombajni danas završe za sat, parna mašina je nekada radila ceo dan. Imala je i kotlovsku ispravu koju su overavali inženjeri svake godine. Mačvani uspomene čuvaju na fotografijama, ali i u srcu.

“Izažanjac”, samo ime kaže, to je proslava kraja žetve, iza žetve. Oduvek, seljaci su, kada se završi sezona žetve, uz malo bogatiji ručak, uz pesmu, uz veselje, proslavljali to što je Bog dao te godine i što je njiva rodila. Ljudi su se okupljali radi zajedničke pomoći, a sada se okupljamo u jednu duhovnu mobu, da se okrenemo taj dan jedni drugima, da popričamo, da se pozdravimo, da vidimo da jedni bez drugih ne možemo, da zaustavimo taj dan svoje mobilne živote”, ističe Obrad Ulardžić, predsednik udruženja “Izažanjac”.

Za upravljanje parnom mašinom i vršalicom bilo je potrebno 30-ak ljudi. Mačvani su u njivu odlazili sa pesmom, a najam su, umesto novcem, plaćali pšenicom.