Čačak – grad košarke

“Ako si rođen u Čačku već si završio košarkašku osnovnu školu ili akademiju”.

“Partizan, Zvezda dok Kićan nije otišao u Partizan, oni nikakva nama nisu bili konkurencija”.

“Govorio je Krešo Ćosić kad ti treba visoki igrač odeš u Dalmaciju, kad ti treba plejmejker i šuter tražiš ga u Čačku”.

Ovako su za OKO magazin pre tri godine pričali - Radmilo Mišović - najbolji čačanski košarkaš, pet puta najbolji strelac prve lige bivše Jugoslavije, zauvek veran rodnom gradu. Dragan Kićanović - košarkaški genije, šampion od najmlađih dana, evropski i svetski prvak, olimpijski šampion, dva puta najbolji igrač Evrope. I Željko Obradović, odličan košarkaš i najtrofejniji trener kog je Evropa imala, prvak Evrope i sveta, osvajač Evrolige sa pet različitih klubova. Tri najveće čačanske košarkaške legende najviše su i doprineli epitetu kojim se Čačani ponose.

“Grad košarke već od 45. godine što je snažno potvrđeno već 51. godine kad je Borac izborio ulazak u Prvu saveznu ligu kao jedini klub južno od Save i Dunava”, navodi Miloš Timotijević, kustos Narodnog muzeja u Čačku.

Šezdestih i sedamdesetih godina prošlog veka Borac je doživeo vrhunac. Genracija koju je prevodio Radmilo Mišović dve decenije je bila član prve lige tadašnje Jugoslavije i 1973. zaslužila mesto u Evropi. U hali koja je kraj Morave nikla nad košarkaškim igralištem rasla je i čačanska publika.

Prvenstveni košarkaški susret između čačanskog Borca i Crvene zvezde probudio izuzetno interesovanje, ne samo vatrenih navijača Čačka, već i mnogih ljubitelja košarke iz okolnih mesta. Ali svi nisu mogli da dođu do ulaznice.

“Možete da zamislite kad je grad Čačak imao 25.000 stanovnika mi smo imali u dvorani 5.500 gledalaca. To je znači jedna petina grada je bila u dvorani. Mi smo imali, što se kaže, jedan prijateljski odnos sa publikom da je bilo sramota kad izgubimo utakmicu, nije smelo da se izađe u grad”, podseća Radmilo Mišović, legenda čačanske košarke.

Uz manje padove, Borac je zadržao elitni status u domaćoj košarci. Od jeseni, četvrtu sezonu za redom u Hali kraj Morave igraće se najbolja regionalna košarka.

“Jer mnogi su pokušavali, podizali se i padali, ali Čačak nekako ostaje. Nemojmo računati prestonicu, to je nešto posebno u životu, ali ja drugi grad u Srbiji, uklljučujući I te neke malo veće gradove, ne mogu nikada da uporedim sa Čačkom”, ističe dr Zoran Antonović, autor monografije “Najveće pobede Borca".

Ali sa Borcem se ne završava čačačnska košarkaška priča. on jeste najstariji klub, ali...

Svetislav Lj. Marković, autor monografije ,,Košarki klub Železničar 1949-1999-2019" svedoči: „Železničar je klub koji je imao dušu. Na ovom terenu su počeli da igraju basket gotovo svi igrači koji su prošli kroz Čačak”.

Kićan je karijeru počeo u Železničaru, Radisav Ćurčić, jedini čačanski NBA igrač, nikada nije ni zaigrao za Borac. Ponosne rečenice koju će reći svaki Železničarov fan. I još jednu - na Želovom se igrao najbolji basket u celoj bivšoj Jugoslaviji. Potvrđuje to grafit koji prenosi reči Željka Obradovića.

“Kićan sam kaže, kićan koji je bio evropski prvak, svetski prvak, olimpijski pobednik, da je gubio bakete ovde od igrača koji nisu ni igrali na dva koša”, dodaje Svetislav Lj. Marković, autor monografije ,,Košarki klub Železničar 1949-1999-2019".

Želovo i hala kraj Morave svojevrsni su košarkaški muzeji, ali Čačak pravi i onaj pravi.

“Tradicija je postala deo identiteta Čačka i obnavlja se u svakoj novoj generaciji. Sasvim je prirodno i logično za Čačane, a čini mi se i za Srbiju i za prostor bivše Jugoslavije, da ovaj grad ima muzej košarke”, zaključuje Miloš Timotijević, kustos Narodnog muzeja u Čačku.

Tri celine biće posvećena trima legendama, ali će u postavci biti mesta i za Darka Rajakovića, Čačanina i tek drugog Srbina koji je seo na klupu jednog NBA ligaša.