Da li su vatinski krugovi kalendar iz mlađeg kamenog doba?

Na putu ka rumunskoj granici, u blizini sela Vatin, krije se misteriozni fenomen u vidu pravilnih koncentričnih krugova, smeštenih u sred polja koji ne prestaje da intrigira javnost. O tome kako su nastali i koja im je bila namena vladaju oprečna mišljenja struke i arheologa amatera.

U atarima sela Vatin i Vlajkovac, na desetak kilometara od Vršca, počinje naša potraga za Vatinskim krugovima. Arheolozi smatraju da ovaj lokalitet potiče iz srednjeg veka, ali njihova istraga nije do kraja završena, i ne mogu sa sigurnošću reći, o kakvoj je pojavi reč. Sa druge strane, zbog svoje mističnosti, krugovi su tokom godina privukli širi krug istraživača - entuzijasta, koji kažu da imaju čvrstu hipotezu koja govori da je reč o rondelima, odnosno kalendaru iz mlađeg kamenog doba.

*Čovek u praistoriji je želeo da zauzda prirodu, pošto se radi o prvim zemljoradnicima koji su bili na ovim prostorima, 6500 godina pre nove ere. Uz ceo Dunav nastaju slični lokaliteti u jednom kratkom vremenskom peridu od 300,400 godina. Oni su na osnovu kretanja planeta, zvezda, pogotovu sunca i meseca mogli da odrede koje je doba godine, odnosno koje je doba za sađenje, odnosno za setvu, za žetvu ili za druge zemljane radove”, objašnjava Tamaš Fodor iz udruženja "Feliks Mileker".

Sistem prstenova prečnika oko 150 metara, sačuvan je zahvaljujući močvarnom terenu, nepogodnom za obrađivanje. Njihovi snimci, privukli su pažnju arhioastronoma iz Rumunije, koji u Vršačkim planinama vide referentne tačke ondašnjim ljudima u posmatranju nebeskih fenomena.

“Mogli su da odrede četiri datuma u godini, solsticijum - zimski i letnji, i dve ravnodnevice, jesenju i prolećnu. Tako da je moguće da su u tim periodima organizovali okupljanja, gde su trgovali, gde su se možda ženili i udavali”, navodi Tamaš Fodor iz udruženja "Feliks Mileker".

Ekipe stručnjaka muzeja kažu da su ovakve teorije plod mašte entuzijasta. Pre nekoliko godina, iskopali su dve sonde i našli malu količina lepa, koja bi mogla ukazivati da se tu nalazio nekakav objakat. Dok se ne učvrste stavovi oko ove pojave, neophodno je napraviti put do lokaliteta, konzervirati ga i sačuvati za buduće generacije, kažu u udruženju "Cirkuliranje".

“On je i jako blizu međunarodne granice. Sa Rumunske strane postoji velika zainteresovanost da se vidi ovakav lokalitet, a hvala bogu, mi sa ove srpske strane imamo pored krugova, još dosta lokaliteta u okruženju”, kaže Vladislav Petković iz udruženja "Cirkluliranje".

Krugovi se vide iz satelita, ali ne i sa zemlje. Naši vodiči kažu da su u okolini bila naselja, o kojima govore i brojna nalazišta, a da u samim krugovima, nisu pronađeni tragovi života, pa se veruje da je reč o kultnom mestu koje se nije smelo osknaviti. Kada smo stigli nadomak krugova, slučajno ili ne, osetili smo moć prirode, koja nas je mokre, vratila nazad.

“Svako ko pokuša da ode tamo u ovo doba godine, može da se provede upravo onako kao što smo se i mi proveli , da pokisne, da mu noga propadne u vodu ili i gore, bilo je lomova, tako da, ne preporučuje se odlazak bez nekoga ko dobro poznaje put i ovo doba godine kada je zaista veoma rizično”, navodi Tamaš Fodor.

Zima je najbolji period za obilazak Vatinskih krugova, jer je vidljivost bolja, vegetacije nema, a površinska voda je zaleđena.