Vina iz najvećeg panonskog vinogorja pili i stari Rimljani

Prvi pisani podatak o vršačkom vinu potiče iz 1494. kada je ugraski kralj Ladislav za bure vršakog vina platio 10.5 zlatnih forinti, a pilo se i na dvoru Marije Terezije.

U 19 veku ovo je bilo najveće vinogorje u Evropi koje se prostiralo na 10.000 hektara . Tokom duge istorije vršako vinogorje je tri puta stradalo skoro do istrebljenja, a i svaki put je vaskrsavalo zahvaljujući pre svega radu domaćeg stanovništva.

“1816. vremenske nepogode svele su ga sa 4021 jutra na svega 80, 1884. godine filoksera ga je pogodila skoro do potpunog uništenja. Novu brobu za opstanak donela su oba svetska rat. Sa jedne strane osećaj tuge - kada vidimo šta je sve preživelo, sa druge strane osećaj sreće što je, uprkos vemu preživelo”, kaže Jasna Živković iz TO Vršac.

I danas je vinogradastvo najvažnija privredna grana i turistički potencijal ovog regiona i posao koji se nasleđuje generacijama.

“Tako smo se i opredelili, moja porodica, da nam je ovo jedini posao, da nije procena naša bila da od toga može da se živi ne bi ni ulazili u ovu priču … konktretno u Gudurici mi trenutno imamo 6 registrovanih vinarija ja bih voleo da nas za par godina bude bar duplo više, da bi obogatili ponudu”, kaže Ivan Milanović, vinar i vinogradar.

“Prespektiva svakako postoji, mislim da je vinogradatsvo u porastu i svakako da za malde ljude može biti, za početak veoma inetersantno, a on da posle mnogo rada i truda nešto od čega mogu da žive kao porodica” smatra vinar i vinogradar Ivan Stojšić.

A preživela je i autohtona sorta kreacer i to zahvaljujući Đrođju Krstovu, koji je 1980. bio član tima za spasavanje ove skoro istrebljene sorte, kojoj je Rade Šerbeždija posvetio pesmu

“Priča je bila ozbiljna, u jednom momentu on neobuzdan, zadovoljstvo neko, smeh, kaže da nije to od tog vina - kako ono beše vino - Kreacer kreativno vino potiskuje negativne misli, a kreira pozitivno raspoloženje.... i onda je on napisao pesmu za kreacer, kaže ovo vino celo pijem ništa Šarcu daje. Tom kreaceru je majka vinova loza, otac je vršačke planine, sin je Gudurički vrh, a sudbina je sunce i klima nad Banatom, znate kada pijete ovo vino onda svet posmatrate sa osmehom radošću i ljubavlju i u to ime živeli”, objašnjava Đorđe Krstov, hroničar vršačkog vinogorja.

U septembru mesecu, pred kraj berbe Vrščani duže od pola veka slave u čast grožđa i vina. To su čuveni Grožđebalski dani, koji u ovom gradu okupe više od 100.000 turista i kada se za tri dana svetkovine popije 15.000 litara vina i pojede 20 tona grožđa.