Kako danas izgleda i za šta se koristi mlin u Perlezu

Muzej nauke i tehnike, uvrstio je na spisak kulturnih dobara, zbirku mašina jednog mlina u Perlezu. Mlin već nekoliko decenija ne radi, ali je njegova oprema u dobrom stanju. Udruženje građana "Baštinar" iz Perleza, preuredilo je ovaj prostor u kulturnu stanicu, gde će - uz programe iz kulture - biti postavljena stalna izložba o istoriji tog mesta.

Gužvi za mlevenje žita, kukuruza i raži pred mlinom u Perlezu još uvek se sećaju stariji meštani. Blagoje Kuručki navodi da je najbolje bilo belo brašno u vreme dok se još nisu pojavili kombajni.

"U to vreme još su vršalice postojale i dolazili su svi da melju, mlin je bio na glasu. Sve se moglo umesiti, najbolje su štrudle bile. A od tog brašna je moglo, mislim da sad nema konkurenciju", navodi Blagoje Kuručki, iz Perleza.

Mlin je izgrađen početkom dvadesetog veka sa opremom iz Nemačke. Pre Drugog svetskog rata mleo je i do 40 vagona dnevno, a posle rata uglavnom do deset vagona na dan.

"Sledeći korak će biti da se zaštite ostali elementi pogona, odnosno centralnog razvoda, elevatori. I moje mišljenje je da treba zaštititi ovaj lift ručni, koji je vrlo kompleksan i jedinstven kad se gleda ne samo Vojvodina već i Srbija", ističe Rifat Kulenović, kustos.

Sem što su ga zaštitili kao kulturno dobro u Perlezu će starom mlinu dati priliku za novi život.

"Prednji deo biće izložbeni prostor u kome će biti dve stalne postavke. Jedno je stalna postavka ova zbirka mašinskih mlinova s početka 20. veka. Druga jedna prostorija u sklopu ove sale je namenjena za stalnu postavku arheološkog nalazišta Batka", kaže Zoran Stojačić, iz Udruženja "Baštinar".

Jedan od prvih umetničkih programa bio je posvećen kompozitorki, univerzitzetskom porofesoru i akademiku Isidori Žebeljan koja je poreklom iz Perleza i čiji klavir je za ovu priliku donet u Stari mlin.