Како "иљушин" гаси пожаре у Србији и зашто полеће из Ниша

Долазак "иљушина" представља значајно појачање ваздухопловним снагама које учествују у гашењу пожара, али његово ангажовање не треба посматрати као једноставно решење за гашење великих ватрених фронтова.

"То је свакако добродошла помоћ. Није магично решење које ће сада да брзо угаси тај јако велики и специфичан пожар", каже Војиновић.

Према његовим речима, у гашењу пожара у Србији јуче је учествовало укупно пет летелица – "иљушин" и хеликоптерска јединица са четири хеликоптера. Разлика у њиховим капацитетима, пре свега када је реч о количини воде коју могу да понесу, веома је велика.

"Овај 'иљушин' може преко 40 тона воде", наводи Војиновић.

Колики је то капацитет показује и податак да је авион на једном месту избацио 21 тону воде. Према речима Војиновића, управо могућност да се велика количина воде усмерено избаци на одређену зону може да буде пресудна за заштиту насеља и објеката.

Није циљ само гашење центра пожара

Велика количина воде коју "иљушин" може да понесе не значи да је његова основна улога да једним налетом угаси најјаче жариште. Војиновић објашњава да је једна од најважнијих функција оваквих летелица ограничавање ширења пожара, посебно у бочном правцу.

"Могућност је, пре свега, ограничавања ширења пожара латералног. Дакле, не да он може сада изнад неког центра јаког пожара да га потпуно угаси", објашњава Војиновић.

То значи да авион и хеликоптери имају различите предности, па се најбољи ефекат постиже њиховим комбиновањем.

"Није битан само капацитет, већ ефикасност коју ми у хеликоптерима имамо у контексту брзог пуњења и гашења, много специфичнијих неких рута када он крене да се шири лево или десно, да се тако лаички изразим. А и заправо је микс тих способности оно што је битно", каже Војиновић.

Другим речима, велики авион попут "иљушина" доноси огромну количину воде у једном налету, док хеликоптери имају већу флексибилност у кретању и могу брже да реагују на промене на пожаришту. Управо комбинација различитих летелица омогућава ефикасније деловање.

Зашто "иљушин" не може да се пуни на реци или језеру

Једна од значајних разлика у односу на летелице које су специјализоване за гашење пожара јесте начин на који се "иљушин" пуни. Он не може да захвата воду са отворених водених површина, већ мора да слети на аеродром где постоји одговарајућа инфраструктура. Зато је као база изабран Ниш.

"Тако је. Дакле, он није као они популарни канадери", објашњава Војиновић, наводећи да се авиони тог типа користе у приморским земљама, где постоје услови за захватање воде са водених површина.

"Иљушин" је, како објашњава, првобитно био војни транспортни авион који је накнадно модификован за гашење пожара.

"'Иљушин' је заправо оригинално војни транспортни авион који је врло паметно модификован још много раније, са тим јако великим резервоарима који су по принципу те модуларности само убачени у њега", каже Војиновић.

За пуњење су уграђени посебни системи који користе стандардну аеродромску инфраструктуру за снабдевање водом.

"Направљени су неки системи у авиону за пуњење који користе, што је још паметније, обичне те хидранте, односно црева које ватрогасци имају на аеродромима", објашњава Војиновић.

Ниш изабран због инфраструктуре

Избор Ниша као базе за "иљушин", дакле, није случајан. Кључни разлог је инфраструктура која омогућава брзо пуњење авиона.

"У Нишу је због овог Руског хуманитарног центра већ раније била уграђена тај исти систем тих хидрантних цеви, односно црева, који има за нијансу, или драстично, бржу фреквенцију пуњења", каже Војиновић.

Због тога је Ниш погодан за операције у којима је важно да авион што мање времена проведе на земљи, а што више у ваздуху изнад пожаришта.

На питање да ли то значи да је авиону из Ниша потребно мање времена да се напуни и стигне до Делиблатске пешчаре, Војиновић одговара да је инфраструктура пресудна.

Као друга могућа опција помиње се Батајница.

"Једина друга алтернатива је Батајница. То ће можда такође урадити“, навео је Војиновић.

Аеродром "Никола Тесла" у Београду није погодна опција због великог обима комерцијалног ваздушног саобраћаја.

Предност "иљушина" је брзина

Поред инфраструктуре за пуњење, предност "иљушина" је и његова брзина. Велики капацитет воде има највећи ефекат ако се летелица може брзо вратити између базе и пожаришта.

"Као што смо видели јуче, потпуно, дакле, то је физика. Авион је брз, посебно тај авион", каже Војиновић.

"Сат времена просечно му је трајало свих тих пет летова, тако да је то прилично добродошла помоћ у овој ситуацији", закључује Војиновић.