Počasni građani Velikog Bečkereka, Petrovgrada i Zrenjanina
Poslednje priznanje za počasnog građanina Zrenjanina dodeljeno je pre 30 godina. Dugo se smatralo da grad ima osam počasnih građana, ali je nedavno istoričar Filip Krčmar utvrdio da ih ima tri više i da je prva takva titula dodeljena sredinom 19. veka.
Veliki Bečkerek je titulu počasnog građanina 1858. dodelio sreskom upravniku Georgu fon Emanuelu za doprinos izgradnji bolnice. Povelju o tome je slučajno pronašao istoričar Filip Krčmar i to je bio povod da napiše knjigu o 11 počasnih građana Zrenjanina, od kojih je većina zaboravljena.
“Mihajlo Pupin je jedini počasni građanin Zrenjanina koji je uspeo da odoli svim ideološkim promenama, promenama dnevne politike, promenama ideologije i tako dalje. On je jedini koji je nesporan”, ističe Filip Krčmar, autor knjige.
Mor Jokai mađarski književnik je od 1893. bio istovremeno počasni građanin Velikog Bečkereka i Sombora. Dobio je i ulicu u Bečkereku uz povelju sa krasnopisom.
“Akademski slikar se angažuje, pa mora da bude originalna povelja, pa neke su trajale godinama. Na primer ova Pupinova se pravila sedam godina”, navodi Igor Micov, istoričar.
Odluka o počasnom građaninu Zrenjanina kroz istoriju je uvek bila ogledalo političkih prilika.
“Sve do poslednjeg Dragoslava Avramovića, to je uglavnom ostala praksa da se bira od strane gradske skupštine”, dodaje Filip Krčmar.
Slično je i u drugim sredinama. Beograd je ovu čast ukazao 31 pojedincu.
Igor Micov kaže da nijedan nije bio Beograđanin: “Čak nijedan nije bio ni Srbin. Samo su trojica bili Jugosloveni, Tito, Peko Dapčević i Edvard Kardelj. Znači ostalo su bili državnici: Naser, Nehru, Selasije. Novi Sad ima počasnog građanina Nikolu Teslu, ali ima na primer i Putina. Ima i Moniku Seleš i Sinišu Mihajlovića”.
Nema propisanih kriterijuma za proglašenje počasnog građanina, pa su te odluke kroz istoriju često podložne kritici.
Коментари