Zbog suše, manje trave na pašnjacima u Vojovidni

Filip Ćosić iz Ravnog Sela ima 450 ovaca za koje sam proizvodi hranu. Problem je što nema dovoljno svoje zemlje, a na zakup državnog zemljišta ne može sa sigurnošću da računa.

„Mi smo pre dve godine dobili 16 posto od površina koje su nama sledovale. Dobili smo po dva - tri hektara, a sledovalo je dvadeset. Tako da dobijemo dosta neradivog zemljišta, znači u koje ne možeš da uđeš. To je šipražje neko, gde ne može jednostavno. Mi kad se žalimo oni kažu da okrčimo a tu za godinu dana da okrčimo to se nama ne isplati", objašnjava Filip Ćosić iz Ravnog Sela.

Za oko 600 ovaca koliko trenutno gaji, Svetozaru Murgaškom treba oko 30.000 bala sena.

"Ja kosim pored puta. Meni je stalno kosačica zakačena za traktor ili grablje. I tako stalno kosim i nikako najamit hrane", kaže Svetozar Murgaški iz Čeneja.

Osim stočne hrane koja se proizvodi na njivama i pašnjaci mogu više da se koriste. U udruženju ovčara u Čurugu smatraju da pašnjaci najbolje održavaju sami stočari udruženi u Pašnjački odbor. Postoji više agrotehničkih mera kojima bi pašnjaci bili isplativi tokom cele godine.

"Da se navodnjavaju, da se zasejavaju plemenitije kulture trava, jednostavno onda bi taj pašnjak mogao da da mnogo više hrane. Naši pašnjaci pogotovo u Vojvodini čim dođe polovina juna oni su završili, oni su izgoreli", objašnjava Zoran Gojić iz Udruženja stočara Čuruga.

Sa boljom ispašom stekli bi se uslovi i za povećanje stada, smatraju u Udruženju ovčara "Bikara" iz Vrbasa.

"Sa veštačkom oplodnjom nikada nećemo dobiti jedno jagnje. Dobićete dva, tri ili četiri. Znači, povećavamo broj jaganjaca. Kad povećamo broj jaganjaca, povećaćemo broj ovaca", kaže Kankaraš.

Ministarstvo poljoprivrede je najavljivalo da će popisati sve pašnjake. U Vojvodini prema podacima iz 2012. ima 120 000 hektara pašnjaka, a svega na nekoliko lokacija su samoodrživi, što znači da se mogu koristiti tokom celog leta.