Животињско царство и кулинарски специјалитети на фарми Фекетић

Пре више од деценије, Јожеф Kориж, из Фекетића, породично имање претворио је у животињско царство. Од тада, његова фарма има много посетилаца, а он најмлађе госте учи стреличарству, јахању и прављењу паприкаша, док најстарије уводи у свет кобасица и кулена. Kо год воли животиње, поштује природу и ужива у сеоској атмосфери, овде је добродошао.

Звук рога од подолца, некадашњи је мобилни телефон. Његов звук био је порука коју су припадници номадског племена Кумани, добро разумели. Захваљујући њему, увек су знали када, где и како да се упусте у окршај. Тo сазнајемо од Јожефа Корижа, потомка Кумана, који су из Средње Азије у Мађарску стигли у 13. веку.

Joжеф Кориж, пољопривредник из Фекетића, каже: "Tада нас је Бела IV примио, али једино тако да будемо војници, да чувамо краља и круну. После су нас терали да примимо хришћанство, а Кумане нису хтели да приме римско католичко, па после су постали протестанти. Ми протестанти немамо ни слику, ни кип, ни крст, наша црква је у бело офарбана, једино наш Бог је у срцу, и ми не треба да имамо такве знакове. Ми нисмо имали наше хришћанство тада, него природу смо поштовали, сунце и земљу. Зато и дан данас нашим чизмама је округла њушка, да не можеш да шутнеш у земљу, поштујеш земљу, да не шутеш земљу, мајку."

Потомци племена познатог по војној снази, данас су углавном занатлије и пољопривредници. У свету аутохтоног сточарства наш саговорник нашао се захваљујући честим посетама Националном парку Хортобађ у Мађарској, где је добио понуду да одабере шта жели и понесе у Србију.

Joжеф додаје: "Дошао сам кући, писао сам Министарству пољопривреде за дозволу да унесем, добио сам дозволу али тако да имам ген банку за Србију од тих животиња. Добио сам карантин, отворили смо карантин и понео сам кући животиње, два нониуса, пет подолца, пет бивола, два магарца. Сви су били још деца када сам их унео. Увек ме је привлачило све што је старинско. Пре тога сам се бавио стрељаштвом. И онда, када сам видео и ову стоку, нешто то до срца ми је дошло да имамо, да држимо у Војводини."

Војводину и родни Фекетић, каже, не би мењао ни за шта на свету. Ту где је, свој на своме, планира да направи смештајне капацитете како би посетиоце могао што боље да угости. Разуме се, уз увек занимљиве приче и домаће мезе.