Zašto je značajno da negujemo ćirilicu

U slavu račanskih monaha, pisaca i prepisivača, čija škola je imala poseban doprinos u očuvanju srpske pismenosti, treću godinu zaredom, u Bajinoj Bašti se održava „Ćirilična baština", manifestacija posvećena nacionalnom pismu, nacionalnoj kulturi i istoriji.

Prof. dr Rajna Dragićević, leksikolog i leksikograf, podseća: "Celokupna srpska književnost, celokupna srpska kultura od najstarijih vremena do danas, a to znači još od 11. veka pa sve do Drugog svetskog rata, pisana je ćirilicom. I pored toga mi danas moramo da dokazujemo da je ćirilica osnovno pismo, da treba da se vratimo ćirilici, da treba da brinemo o ćirilici i da treba da dokazujemo da je ćirilica naše primarno pismo."

Uz predavanja, promocije, izložbe, muzički program i edukativne sadržaje za decu, u okviru "Ćirilične baštine" dodeljene su nagrade za najbolje fotografije i priznanje za izuzetan doprinos u očuvanju i negovanju srpskog jezika i pisma.

Dobitnik nagrade "Ćirilična darovnica" Draško Stanivuković, gradonačelnik Banjaluke, kaže: "Gdje god da živio, u Republici Srpskoj, Srbiji, Crnoj Gori, ili bilo gdje u svjetu, narod koji ne sačuva svoj jezik, pismo, vjeru, ne može da postoji."

Dobitnica nagrade za najbolju fotografiju je Jelena Đokić iz Koretišta kod Gnjilana. Na njenoj fotografiji je tkanina na kojoj piše spojeno ne znam i devojka koja odvaja tu reč, da bi bilo ispravno. I njena poruka je nedvosmislena. "Ćirilicu treba svi da koristimo, to je nešto najdragocenije što posedujemo."

Siniša Spasojević, predsednik organizacionog odbora „Ćirilične baštine", nada se da će vremenom to postati kulturna manifestacija koja će doprineti da se ćirilica koristi u svakoj prilici. Do tada, ona ima za cilj da podstiče, neguje i popularizuje korišćenje ćirilice.