Podignut vetrozaštitni pojas u ravnici
U proteklih šest godina u okolini Kikinde je zasađeno 100 hiljada sadnica, ali je i dalje ovo najnepošumljeniji region Srbije. Koliko je ovo zahtevan posao i kako sačuvati vetrozaštitne pojase drvoreda od nelegalne seče?
Poljočuvarska služba postoji u Kikindi sedam godina i Bojan Jankov je jedan od 27 pripadnika ove službe koja nadgleda prostor od 62 hiljade hektara na severu Banata. Staraju se o usevima, bezbednosti na poljima , ali i očuvanju zasada drveća i vetrozaštitnih pojaseva, jer je Kikinda sa svega 1 odsto nejnepošumljeniji region Srbije. Nelegalna seča drva dešava se manje u odnosu na prethodne sezone, ali je to stalno prisutan problem. Poslednji put zabeležen pre tri nedelje.
"Dotične
zateknemo na licu mesta, mi pravimo
zapisnik koji prosledjujemo dalje, pa
se to rešava u sudu ili u nekom dogovoru
i tako", kaže Bojan Jankov,
Poljočuvarska služba Kikinda i
dodaje - „Nekada vinovnici nisu
bili baš procesuirani. Od kada ja radim
znam da je bilo nekih koji su završili
u zatvoru čak zbog toga."
Baš zbog
izuzetno slabe pošumljenosti grad Kikinda
puno čini na obnovi zasada. U poslednjih
šest godina novih 100 hiljada stabala, a
predvidjeni radovi počinju uskoro, sa
prvim optimalnim uslovima za sadnju
biljaka u zimskoj hibernaciji. Prvi je
vetrozaštitni pojas uz saobraćajnicu
Mokrin - Padej, vrednosti 12 miliona
dinara.
"U budžetu grada Kikinde,
u fondu za zaštitu šivotne sredine su
planirana i dodatna sredstva kako za
pošumljavanje u gradskom građevinskom
reonu, tako naravno i za održavanje, jer
održavanje je veoma bitno. Sve ono što
posadimo, naravno kroz dve, tri ili pet
godina adekvatnog održavanja sa mladica
preraste u stablo", ističe
Miroslava Krnić, iz Gradskog sekretarijata
za ekologiju Kikinde.
Vojvodina, iako
sa prevashodno obradivim poljoprivrednim
zemljištem, trebalo bi da bude pošumljena
13, a trenutno je to sedam odsto. Tempom
kojim se sada radi na pošumljavanju trebaće
nam 20 godina da dostignemo planirane
ekološke zahteve.
Коментари