Da li će kao nekad i radno mesto i vrtić biti na istoj adresi

Požežanka Marina Stanić i njen suprug rade u fabrici, koja im je na desetak kilometara od kuće. Svakodnevno su u trci sa vremenom. Pre odlaska na posao, dete ostavljaju u obdanište - brinu da ne zakasne.

"Ustajemo dakle sat vremena ranije, da bismo oboje stigli na posao, a isto tako i da bismo nju ostavili u vrtiću", kaže Marina Stanić, radnica Sirogojno Kompani.

Većina roditelja živi takvim tempom. Retki su oni koji poput kragujevačkog Fijata imaju vrtić za decu radnika. Odnedavno, i oko 900 zaposlenih u leskovačkim kompanijama "Autostop", "Leskobegs" i "Iluminejš tehnolodžiz", grčkog investitora, na posao idu sa decom.

"Mi smo ovo dugo planirali, jer naša deca su naša budućnost. Voleli bismo da ovo postane model za sve kompanije", kaže Panajotis Picikos, vlasnik fabrika u Leskovcu.

U narednoj godini i država će izdvojiti više novca za otvaranje vrtića u privatnim kompanijama.

"Da bazična sredstva obezbedi poslodavac, da na ta bazična srestva mi dodamo ostatak novca, da poslodavac omogući svojim zaposlenima da njihova deca budu u tim vrtićima, a da višak mesta ostane za onu decu koja su na listama čekanja", kaže Slavica Dujkić Dejanović - ministarka zadužena za demografiju i populacionu politiku.

I psiholozi smatraju da je taj model dobar za zaposlene, decu i same kompanije. Radnici su motivisiniji, kažu kada znaju, da su im mališani u blizini, u obdaništima koja ih obrazuju i vaspitavaju. U kompaniji Sirogojno, kod Požege, planirali su otvaranje vrtića. Sada će to učiniti u parnerstvu sa državom.

"Veoma će pomoći te subvencije države. Mislimo da će to biti jako korisno. Ne bi morali da razmišljaju da dete moraju da uzmu u 4 ili u 4 i 15", kaže Mirjana Novaković,zamenik direktora "Sirogojno kompani".

U okviru mera populacione politike, Srbija kreće putem najrazvijenijih zemalja Evropske unije. U Nemačkoj, recimo, svako peto preduzeće ima vrtić. Time će se trajno prevazići i problem mesta i lista čekanja u državnim obdaništima.