Železnička stanica bez vozova

Po redu vožnje kojeg pamti još iz detinjstva, Živomir Milašinović će pištaljkom označiti ulazak voza u stanicu. Ali voz iz Kraljeva neće stići. Pruga je zatvorena sredinom pedesetih godina. Zahvaljujući Živomiru, stanica još radi i otvorena je za posetioce.

"Ja sam otišao u penziju pre 25 godina i odmah sam u glavi imao šta ću da radim. Znači ovo mi je bilo opredeljenje da se ne zaboravi da se ne, ne otuđi od naroda", kaže Živomir Milašinović, šef stanice u Kamenici.

Živomir kaže da je ovo bila Rižina pruga, po predratnom industrijalcu Miljku Petroviću Riži, koji je trasu koristio za transport ogrevnog drveta, a kasnije i putnika.

Od 20 kilometara, koliko je bila dugačka pruga uskog koloseka od Kraljeva do Goča, preostalo je svega nekoliko metara. Tu je ipak pruga da podseti da su nekada ovde saobraćale parne lokomotive.

Svetlana Andrić, koja je ušla već u desetu deceniju, ne krije da bi volela da se makar još jednom provoza istim vozom sa kojim je prvi put došla na Goč, gde se i udala 1955. godine.

"Dovde voz. A odatle sve peške za Breznu idemo. Tako. I bilo je lepo. Taj vozić da vam kažem pravo", seća se Svetlana Andrić iz Kamenice.

Pre svih bi Živomir voleo da dočeka i otprati vozove dalje prema Sokolji i Šlusu na Goču, gde su danas skijališta i hoteli.

"Ja sam bio u Beogradu i oni su mi obećali da će jednu lokomotivu da dadu. Zato sam napravio ovaj kolosek ovde da bi došla ta lokomotiva da se smesti", nada se Živomir.

Stanica u Kamenici je pretvorena u muzej. Osnovano je i društvo Gočka pruga koje želi da obnovi šumsku železnicu na Goču.

"Pokušavamo da revitalizujemo deo Gočke pruge od Kamenice do Sokolje. To je nešto oko šest kilometara. Čak smo učestvovali na jednom naučnom savetovanju u Vrnjačkoj Banji", kaže Milan Matijević, član društva "Gočka pruga".

Živomir i dalje čisti svoj deo pruge od korova. Neće odložiti pištaljku i fenjer sve dok jednog dana ne dođu pravi železničari, mašinovođe, ložači i kočničari, koji će raditi na Gočkoj železnici.