Od 1951. godine beleži sve događaje u selu

"Subota, dvadeset drugi avgust 2015, padala je kiša do 12 sati i prestala, kosio sam korov u Simaninoj njivi."

Svakog dana u predvečerje, nakon završenog posla, Bogdan Erić iz Donje Trešnjice beleži dešavanja još od 1952. godine. Dnevnik je počeo da piše odmah nakon dolaska iz vojske, a njegov život i važni događaji iz sela stali su u desetak svezaka:

"Zapisiv’o sam sve šta sam radio, gde sam iš’o, o svemu i svačemu, kad je padala kiša, kad je pad’o sneg." 

U njegovim beleškama ostalo je zapisano i kad je koliko novca dao za stočnu hranu, koliko šljiva je rodilo u kom voćnjaku, ali i priče o ljudima i običajima. Pisao je i da se u kumstvo nekada išlo sa jednom jabukom, nekoliko oraha i kockom šećera.

"Tu se nalazi mnogo građe za neki širi kontekst, o prošlosti ovog mesta tu se nalazi blago dragoceno, ali i šire, vidi se neki odnos u državi tadašnjoj, koliko je nešto koštalo, koje su muke seljaci imali, šta im je išlo na ruku, šta je bilo dobro, šta je bilo loše", kaže Predrag Spasojević, autor monografije OŠ "Miloš Gajić".

Jedan od najvažnijih datuma u Bogdanovom dnevniku je dan kada je za suprugu "uzeo" Mariju. U dnevniku piše da je tog dana bilo lepo vreme, da je svadba bila vesela sa puno gostiju i prijatelja. A posle više od 60 godina braka, jedno drugo, kažu, nikada menjali ne bi.

Bogdanovi dnevnici nisu samo priča o njegovom životu, i o hronici jednog malog mesta na Zapadu Srbije, već i priča o istrajnosti i upornosti.