U staroplaninskim selima više nema nijedne biblioteke

Čitalo se, kažu, nekada u selima. Televizora je bilo malo, a biblioteke su bile mesta okupljanja, razonode, ali i vođenja ozbiljnih razgovora. Više o poljoprivredi, manje o politici.

"Knjige su uzimane, stizale su i novine. Sve je bilo. Sad ima struja, ranije neonska lampa, pa se čitalo na neosnku lampu. Bilo je dobro, uzimali smo knjige, čitali smo. Bilo je selo veselo i narod imalo, a sad smo ostali starci. Ja sam ovde uzimao kao đak knjige i čitali smo", kažu meštani.

U retka sela, gde nije bilo biblioteke, dolazio je bibliobus.

"Bibliobus veliki je imao između 7 i 8 hiljada knjiga, a ovaj manji je imao manji broj knjiga, ali su mogli da se ponesu dijaprojektori. Tada su prikazivani i filmovi", kaže Jovan Dinčić, bibliotekar.

Selo Visočka Ržana, bilo je administrativni centar Stare planine. Imalo je Dom kulture u kome je bila smeštena biblioteka sa čitaonicom.

"Ona je imala između tri i po i četiri hiljade knjiga i prostor od sedamdesetak kvadrata i malo više sa 25 čitalačkih mesta", kaže Jovan Dinčić, bibliotekar.

U selu Dojkinci umesto tri ili četiri hiljade knjiga, koliko ih je bilo i čitaonice, na mestu nekadašnje bibloteke, kao što može ovde da se vidi, ostao samo patos, koji podseća da su nekada ovde đaci, ali i meštani uzimali knjige i čitali.

A, onda su iz ovih sela počeli da isčezavaju ljudi, pa su isčezle i biblioteke. Deo bogatog knjižnog fonda završio je u matičnpoj bibloteci Pirot, a deo je recikliran za neke nove knjige. Ljudi se ne mogu reciklirati. Dok se sećaju pričaće, ali i reči su ovde sve tiše.

rts.pirot@rts.rs
+381 10 311 910