Ispraćaj pape Franje, iz ličnog ugla reportera

Završio je svoju misiju na zemlji obišavši, na Uskrs, Trg Svetog Petra u "papamobilu", zahvalivši se njemu najbližoj osobi, njegovom ličnom medicinskom asistentu Mateu Strapetiju, koji ga je "odveo među ljude".

Kasnije smo saznali da je Strapeti danonoćno bio uz papu i da je bio osoba kojoj je papa bezrezervno verovao.

U ponedeljak oko 5.30 primetio je da se papa probudio i da mu nije bilo dobro. Strapeti je odmah pozvao njegovog lekara iz bolnice Đemeli, dr Serđa Alfijerija, koji je stigao u papine odaje u Domu Svete Marte za dvadeset minuta. Zatekao je papu okrenutog na bok, sa otvorenim očima, koji je još disao, ali nije reagovao ni na jedan stimulans.

Doktor Alfijeri je konstatovao da je u komi i, zajedno sa Strapetijem koga je papa ovlastio da donosi odluke o njegovom zdravlju kada on to ne bude u stanju, odlučio da ga ne voze u bolnicu, jer bi preminuo u ambulantnim kolima.

Papa je iznad svega želeo da umre u svom domu, a ne, kako je govorio, “zakačen za cevi”, već dostojanstveno i kada mu dođe vreme. U 7.35, papa je preminuo. Strapeti je rekao da se “odjednom osetio kao siroče”.

Magija vatikanske pres-kartice

Tokom mog boravka u Vatikanu, činjenica da posedujem vatikansku pres-karticu, značila je da mogu da prođem bukvalno svuda.

Za razliku od gotovo 4.000 kolega koji su u dugim redovima čekali privremene akreditacije za svaki događaj, strani dopisnici akreditovani pri Svetoj stolici mogli su da se kreću nesmetano.

Posao dopisnika i reportera, između ostalog, podrazumeva i da se svako snalazi kako zna i ume.

"Naoružani" kišobranima koji štite ne samo od kiše, već i od intenzivnog rimskog sunca pod kojim stoje satima, u nekim slučajevima i po ceo dan. Dobro dođu i stoličice na rasklapanje na koje može i da se sedne i da se na njih popne, da bi se bolje videlo i snimilo. Novinari razmenjuju informacije, pomažu jedni drugima, pridržavaju opremu, kupuju vodu i sendviče za kolege.

Zaposleni u sali za novinare u Vatikanu veoma strogo se drže pravila. Naime, pristup je bio dozvoljen samo novinarima sa stalnim akreditacijama. Za izveštače su bili otvoreni tzv. "pulovi", kada im je bilo omogućeno da odu u Baziliku Svetog Petra i oproste se od pape.

Vernici nisu mogli da se zaustavljaju ispred papinog sanduka, ali su neki u brzini pravili nasmejane selfije i postavljali ih na društvene mreže, što je izazvalo zgražavanje javnosti.

Vrhunske mere bezbednosti

Mere bezbednosti oko Vatikana bile su na vrhunskom nivou i znatno pojačane na sam dan sahrane, kada su tu bili skoro svi svetski lideri.

Trg Svetog Petra je prethodne noći bio zatvoren iz bezbednosnih razloga, ali mnogo ljudi je provelo noć u šatorima na ulicama oko Vatikana ne bi li bili u prvom redu.

Posle 5.30, Trg je otvoren za javnost i veliki broj ljudi je pohrlio na plato ispred Bazilike Svetog Petra. I dok je prethodnih dana bilo dovoljno pokazati novinarsku legitimaciju i zaobići kilometarske redove, danas smo prošli i detektore metala, pregledali su nam torbe i vrlo pažljivo gledali propusnice. Snage reda su se strogo držale protokola, koji je dozvoljavao samo ljudima sa malom decom i invalidima sa jednim pratiocem da ne čekaju u redu.

Papin sanduk je sinoć zatvoren prvo olovnim poklopcem, a zatim i drvenim. Lice mu je prekriveno belom svilenom maramicom, a uz telo je stavljena torba sa kovanim novčićima i dokument o njegovom životu i pontifikatu. Zatim je sanduk poklopljen drvenom pločom na kojoj stoji jednostavan krst na koji je položeno Jevanđelje.

Papin sanduk je jutros u 10.05 iznet ispred Bazilike. U Rim su, zbog papine sahrane, doputovali brojni državnici i predstavnici kraljevskih porodica. Oni su sedeli sa desne, a kardinali i ostali crkveni velikodostojnici sa leve strane.

Pogrebnu misu predvodio je dekan Kardinalskog zbora, kardinal Đovani Batista Re, koji, međutim, nije kandidat za Franjinog naslednika – ima 91 godinu, a granica je 80.

Kardinal Re je bio blizak papin saradnik i zahvalio mu je na pontifikatu koji je "dotakao umove i srca" mnogih.

Oproštaj od "jednog iz naroda"

Bilo da ste vernik ili ne, kojoj god veri da pripadate, biti na Trgu Svetog Petra za vreme papine sahrane, uz misu na latinskom jeziku, dirljivo je iskustvo. Naročito jer ovaj papa nije bio kao njegovi prethodnici – bio je papa koga su ljudi zaista voleli zato što je bio "jedan iz naroda", jednostavan čovek koji je želeo da pojednostavi i crkvu, čemu se deo kardinala oštro protivio i nadaju se da se njegovom smrću otvara novo poglavlje.

A da je papa, kad skine belu kapicu, “samo čovek” posvedočio je i Don Tino koji je takođe živeo u Domu Svete Marte.

Ljubitelj sladoleda i klasične muzike

Don Tino nam je ispričao da je papa umeo da izađe i prošeta se Vatikanom, viđan je u poslastičarnici u blizini kada bi mu se prijeo sladoled, a prisutni su mislili da se snima film i da se ne radi o pravom papi.

Jedan kolega, dopisnik Havijer Martines Brocal, "ulovio" ga je kako ulazi u prodavnicu sa CD-ovima “Stereosaund”. Nakon što je objavio tu fotografiju, poslao je pismo papi izvinivši mu se što je objavio njegov privatni trenutak. Papa mu je rukom pisanim pismom odgovorio da se, iako je mislio da ga niko neće primetiti, eto, baš jedan novinar našao u redu za taksi. Poručio mu je i da nikada ne izgubi smisao za humor.

Takođe mu je priznao da mu nedostaje da slobodno šeta ulicama, kao što je to imao naviku da čini u Buenos Ajresu i zahvalio mu se na lepom i ljudskom pismu.

Vlasnici prodavnice nisu želeli da kažu šta je papa kupio, a oni su mu poklonili album klasične muzike, jer je voleo Mocarta, Baha i Betovena. To je jedinstven događaj za vreme nečijeg pontifikata, ali Franja ili Frančesko, kako ga ovde zovu, nije bio kao ostali.

Propovedi sa muzičkom podlogom

Papa je, 2015. godine, izdao CD pod nazivom Wake Up!, na kojem je koristio rok, pop i latinoameričku muziku kao podlogu za poruke iz njegovih zvaničnih govora, nadajući se da će na taj način Božja reč stići do svakoga. Muziku je aranžirao Toni Paljuka.

Don Tino je takođe rekao da se rado seća ručkova u Svetoj Marti zajedno sa papom, da ga je viđao kako radi i moli se već od pet ujutru jer je papa ustajao u 4.30. Ponekad bi u pidžami, kradom, odlazio u kuhinju po neki slatkiš jer je želeo da uživa u životu, a hrana i vino su mu bili posebno zadovoljstvo.

Omiljena papina hrana je bila “banja kauda”, tipično jelo regije Pijemont, koje se pravi sa uljem, belim lukom, inćunima sa povrćem, kao i ravioli sa šparglama.

Ove i mnoge druge informacije kolege dele među sobom u sali za novinare – niko nijednu vest nije škrto zadržavao za sebe. Ja sam sa ostalima podelila vest da se novinar Žulijan Asanž nalazi na trgu, među vernicima.

Počasni član udruženja Stampa Estera

Strani dopisnici u Italiji imaju dva sedišta – glavno, u Rimu i jedno u Milanu, a 2019. kada smo se sreli sa papom, postao je počasni član našeg udruženja Stampa Estera. Tadašnja predsednica udruženja, dopisnica iz Turske Esma Čakir organizovala je susret sa papom i fotografisala ga je za člansku karticu.

Kolege su susret Trampa i Zelenskog u Bazilici Svetog Petra, koji su sedeli na dvema stolicama okrenuti jedan drugome, ocenili kao “nedolično ponašanje i licemerje”. Prvo su pomislili da se radi o “dip fejku“, ali iz Vatikana je potvrđeno da je snimak autentičan i da su se sreli i Makron, Starmer, Tramp i Zelenski.

Današnji dan u Rimu obeležile su dirljive scene – papin automobil sa kovčegom koji prolazi ulicama italijanske prestonice uz ovacije, aplauz i uzvike: Grazie, Papa!

Iščekujući beli dim i reči "Habemus papam!"

Papa Franja je ostavio veliku prazninu i taj osećaj je dominirao i na samom Trgu Svetog Petra.

Kako kažu kolege, kao da je ostala jedna velika "rupa". Videćemo ko će, i da li će uopšte uspeti da je ispuni na način na koji je to svakodnevno činio papa Franja.

Od danas počinje jedno novo poglavlje u Vatikanu, uz intenzivne susrete kardinala koji dolaze iz svih krajeva sveta.

Većina njih se ne poznaje međusobno, a treba da se saglase, njih dve trećine, oko toga ko će biti sledeći poglavar Rimokatoličke crkve.

Ostaje da čekamo beli dim iz dimnjaka iznad Sikstinske kapele i reči "Habemus papam!”

Mi, novinari, opet ćemo opet biti ovde, da svemu tome svedočimo.