Zašto u Americi niko neće posao za platu od sto hiljada dolara godišnje

Već nekoliko meseci u jednom restoranu brze hrane, koji je deo velikog nacionalnog lanca u Americi, vidim velike plakate na kojima se nudi posao. Godišnja plata za menadžera je 107.000 dolara, uz moguće bonuse.

Reč je o iznosu koji je ne tako davno bio san i dostupan samo veoma kvalifikovanim kandidatima za specijalizovane poslove. Uostalom, minimalna nadoknada za sat vremena rada na saveznom nivou u SAD je i dan-danas 7,25 dolara.

Činjenica da plakat stoji na istom mestu već mesecima, govori o tome da imaju poteškoća da nađu nekog ko će da prihvati taj posao i da ga zadrže. U stvari, pošto je u pitanju lanac restorana, tih radnih mesta imaju na više lokacija.

U čemu je stvar? Zašto neko ne bi želeo da radi za tako velike pare?

Ima nekoliko razloga.

Prvi je što očigledno ima dovoljno takvih radnih mesta za osobe koje ispunjavaju uslove i da su plate za slične poslove porasle u Americi od perioda pandemije koronavirusa.

Drugi je to što imati 100.000 dolara u Americi danas nije ni blizu toliko mnogo novca kao što je bilo nekada. U stvari, u nekim situacijama, posebno ako imate porodicu, možda vam neće biti dovoljno za život.

Porezi i zdravstveno osiguranje

Sto hiljada dolara godišnje znači da dobijete bruto 8.300 dolara mesečno, a pošto se u Americi plate primaju u neto iznosu, nakon što se odbije nekoliko poreza i mesečni trošak za zdravstveno osiguranje, dobija se verovatno oko 6.000 dolara mesečno. Ti brojevi mogu donekle da variraju, u zavisnosti od toga gde živite i nekih drugih faktora.

Prosečna cena kuće u Americi je oko 500.000 dolara i, ako je kupite sa deset posto učešća, vaša ukupna mesečna rata, sa porezima i drugim izdacima, biće 4.000 dolara.

Znači, od neto plate od šest hiljada dolara, već vam je ostalo samo dve hiljade.

Ako onda uračunate za četvoročlanu porodicu 1.200 dolara za hranu u nekim relativno skromnim varijantama, pa prosečnu ratu kredita za nova kola, koja je sada čak 735 dolara mesečno, pa 250 dolara mesečno za osiguranje za kola, 300 dolara za benzin, 300 dolara za komunalije kao što su struja, gas i voda, videćete da smo već otišli u minus.

Tu ne računamo izdatke ako imate dvoja kola ili želite da izađete u pozorište po ceni od 100-200 dolara za kartu, na večeru u restoran, na godišnji odmor ili želite da kupite odelo, nameštaj i televizor.

I ne pominjem situaciju ako su vam deca spremna za fakultet, pa treba da se odvoji 40-50.000 dolara godišnje za školarinu i stanovanje.

Milioni ljudi završavaju univerzitete uz pomoć zajmova, koje otplaćuju godinama pa im i to povećava mesečne izdatke.

Lokacija, lokacija, lokacija

Naravno, vaši mesečni troškovi mogu zavisiti od grada u kojem živite, pa su cene recimo u Njujorku ili Kaliforniji daleko više, dok je Čikago umereniji jer je grad na Srednjem zapadu SAD. Neki manji gradovi imaju i niže cene.

Najveća razlika u cenama je kada je reč o stanovanju, odnosno stanu ili kući koju rentirate ili je otplaćujete. Većina drugih cena u Americi je uglavnom slična u raznim krajevima zemlje.

Na Menhetnu rentiranje lepog novog trosobnog stana košta 7-8.000 dolara mesečno, a srednji iznos rente u Njujorku je oko 3.600 dolara mesečno.

I mnogi drugi gradovi su skupi za život, uključujući Boston, San Francisko i Vašington.

Naravno, cene mogu da variraju u zavisnosti od lokacije i ima jeftinijih delova grada, ali većina ljudi sa porodicama želi da bude u delu grada ili naselju gde im se sviđaju škole, prodavnice, parkovi i sve drugo.

Kako onda Amerikanci uopšte izlaze na kraj s tim troškovima i koje je rešenje?

To je već tema za drugi tekst.