Šta bi Klauzevic rekao o ukrajinskom napadu na Kursku oblast

Smeli upad Ukrajine u rusku oblast Kursk doveo je do velike promene u dinamici sukoba između dve zemlje. Ofanziva se sada pomeraa i dalje od Kurska u Belgorodsku oblast, a tronedeljna operacija ukrajinskih vojnih snaga u Kurskoj oblasti nametnula je pitanje stvarnog cilja drske, očigledno dobro osmišljene i znalački vođene vojne operacije.

Posle iznenađujućih slika brzog ukrajinskog prodora, zarobljenih ruskih regruta, osvojenih sela i varošica Kurske oblasti i zbunjujućih ruskih reakcija u ukrajinskoj, zapadnoj, pa i ruskoj javnosti pojavio se svojevrsni znak pitanja – šta zapravo ukrajinsko vojno i državno vođstvo želi da postigne ovom operacijom? U nedostatku pravih odgovora i relevantnih informacija možda bi bilo dobro potražiti odgovore u delima klasika vojne misli i nedavnim istorijskim iskustvima.

Korifeji savremene vojne misli bi svakako  zamerili vojnom rukovodstvu Ukrajine zbog ofanzive na rusku pograničnu oblast. Najpoznatiji pruski vojni pisac i po mnogima neprevaziđeni teoretičar rata Karl fon Klauzevic je bio pristalica principa otvaranja sekundarnih frontova  ili iniciranja vojnih operacija na novim frontovima isključivo u posebnim okolnostima.  

Ipak, on je to smatrao više izuzetkom nego pravilom i savetovao je  vojnim komandantima da preusmeravaju svoje snage s glavnih na sporedne pravce dejstava samo u okolnostima u kojima su sigurni da to neće dovesti do slabljenja sopstvenih snaga na glavnom pravcu.

Klauzevic: Novo ratište, samo ako je korisno

Tako bi izgledao savet klasika vojne misli za koje je strategija iznad svega predstavljala veštinu postavljanja prioriteta i delovanja saobrazno tom uverenju. Samo po sebi to podrazumeva hrabrost, odlučnost i samodisciplinu donosioca odluka. U konkretnom slučaju ne sme se žrtvovati najvažnije zbog nečega što je manje važno.

Prevedeno na aktuelnu ukrajinsku situaciju to bi značilo da je za ukrajinsku stranu koja se na glavnom pravcu ruskih dejstava u Donjeckoj oblasti nalazi u ozbiljnoj opasnosti prioritet bio zaustavljanje ruske ofanzive, nastojanje da zadrži sopstvenu teritoriju i da pokuša da u pogodnom momentu vrati izgubljeno.

U tom pogledu Kurska oblast, očigledno slabo branjena s ruske strane u početnoj fazi ove operacije ima poseban značaj kao tačka pritiska na ruski vojni potencijal.

Međutim, vojne prednosti ukrajinske ofanzive u Kurskoj oblasti izgledaju prilično skromno. Po Klauzevicovim shvatanjima, novu operaciju treba pokrenuti ili otvoriti novo ratište samo ukoliko to može biti korisno. Nikako se to ne bi smelo činiti samo ako potencijalni rezultati obećavaju dobitke koje je jednostavno lepo imati.

Utilitarni momenat planiranja nove operacije mora biti iznad uverenja da nešto treba učiniti. Svakako da je ideja zauzimanja dela ruske državne teritorije privlačna ukrajinskom vojnom vođstvu, ali da li se njenom realizacijom može postići uspeh koji bi opravdao pokretanje operacije?

Po Klauzevicu, ne bi trebalo izlagati svoje snage na glavnom frontu nepotrebnim rizicima kako bi se postigao izvestan uspeh na sekundarnom, pri čemu glavni rizik predstavlja ugrožavanje postojećih resursa na glavnom pravcu jer samo  „odlučujuća superiornost“ resursa na  glavnom frontu može opravdati prevlačenje resursa na sporedni pravac.

Sun Cu: Težište borbi prilagodi situaciji

U uslovima u kojima je očito da ukrajinska strana nema odlučujuću vojnu prednost u istočnim delovima Ukrajine  u svetlu Klauzevicovim pogleda na rat, jasno je da se zvanični Kijev  približava neprihvatljivom vojnom riziku u Kurskoj oblasti, a ukrajinsko vojno i državno vođstvo nečemu što bi on definisao kao „strategijska nedisciplina“.

Direktne vojne operacije se uglavnom odnose na frontalni napad, dok indirektne operacije udaraju prevashodno na  bokove neprijatelja sa nekog nepredviđenog pravca. Čuveni kineski vojni pisac Sun Cu savetuje lukavom komandantu da bude spreman da prebacuje težište dejstava onako  kako situacija nalaže. Po njemu, sasvim je legitimno da komandant  indirektno napadne glavnim snagama u slučaju da direktni napad posustane, i na taj način pretvori  glavni pravac u sporedni.

Po svojoj prirodi ukrajinska operacija u Kurskoj oblasti  mogla bi da liči na indirektni napad makro razmera koji bi bio u skladu s postavkama Sun Cua posebno ako se uzme u obzir efekat iznenađenja koji je ova operacija izazvala. Poput Klauzevica i Sun Cu je neprestano brinuo o potencijalnim rizicima i realnim resursima – ako se raspolaže vojnim snagama  deset puta većim od neprijateljskih  on savetuje opkoljavanje, a ako je snaga pet puta veća savetuje direktan udar. Odnosno, kako se odnos snaga smanjuje, smanjuje se i mogućnost ofanzivnijeg delovanja.

Kineski strateg se više bavio maksimama nego analizom alternativnih pravaca delovanja u stilu Klauzevica. Imajući u vidu njegov naglasak na broju vojnika, teško je zamisliti da bi  on podržao  upad Ukrajine u Rusiju.

Od 2022. godine ukrajinska vojska je nadmašila sva prvobitna očekivanj, ali to ne bi trebalo da prikrije činjenicu da je Ukrajina bila i da će ostati slabiji učesnik u sukobu koji se suprotstavlja svom  glomaznijem susedu sa značajnijim resursima. Slabija je po svim parametrima i jednostavno se  mora ponašati u skladu sa tim rekli bi čuveni vojni mislioci.

Tom logikom, strategijska logika podstiče Kijev da obustavi operaciju u  Kurskoj oblasti i konsoliduje oskudne  snage i resurse za odbranu onoga što je najvažnije.

Izraelska lekcija

Istorija ponekad nudi lekcije iz prošlosti, a ofanziva u pravcu Kurska podseća na sličan hrabar potez Izraela u Jom Kipur ratu 1973. u kome je  Izrael  u početku bio u defanzivi, nakon što  je prethodno iznenađen istovremenom invazijom i sa severa i sa juga. Na najsvetiji jevrejski praznik, sirijski tenkovi su se spustili sa Golanske visoravni, dok je koordinisani napad Egipćana na Sinajsku pustinju iznenadio Izraelce.

Arapi su u početku značajno napredovali, a Izrael nikada u mnogobrojnim ratovima koji su vođeni protiv njega nije bio u većoj opasnosti. Posle nekoliko dana užasnih gubitaka, Izrael je počeo da se stabilizuje i zaustavio početni zamah napadača. Ipak, iznad svega se želeo preokret i moralo je da se učini nešto odvažno.

Iz tog razloga je osmišljena  operacija prelaska Sueckog kanala. Pod jakom artiljerijskom vatrom, uz snažnu vazduhoplovnu podršku, trupe generala Arijela Šarona su prešle Suec i počele da ulaze na egipatsko tlo. Izraelci su primetili šupljinu u egipatskom rasporedu  između egipatske Druge i Treće armije i započeli operaciju izolacije Treće armije.

Kako je njihov plan počeo da se realizuje, Egipćani i međunarodna zajednica su počeli da paniče. Izraelci su bili u poziciji da unište Treću armiju čim su presekli njene linije snabdevanja i približili se gradu Suec, sa Kairom, na vidiku.

Analogno tome, u Rusiji, širenje rata na Kurska i Belgorod sliči ranim dejstvima Izraelaca. Slab odgovor Rusije uznemirio je lokalno stanovništvo, od kojih je više od 100.000 sada raseljeno. Rusi se u svom elementu bore duž ustaljenih linija koje su očvrsnule u južnoj i istočnoj Ukrajini, ali ne vrše dinamične promene na bojnom polju.

Pokazalo se da je teško boriti se protiv  kreativnog pristupa visoko motivisanih ukrajinskih vojnika. Rusija sada pregrupiše trupe i obećava  da će poništiti sramotan uspeh ukrajinskog upada u Kursku oblast, ali su Ukrajinci na mnogo načina već uspeli.

Moskva je udaljena svega nešto više od 450 kilometara od ovih linija fronta. Iako malo ko može da pomisli da će glavni grad Rusije zaista biti ugrožen, blizina Moskve frontu je ipak zabrinjavajuća. Možda bi bilo dovoljno da se promeni tok rata ako bi se borba prenela duboko u Rusiju, baš kao što su to uradili Izraelci prešavši Suec preteći srcu egipatske vojske i njenih velikih gradova.

Izraelska ofanziva u Egiptu promenila je tok rata. S obzirom da je Egipat iznenada zapretio, dve supersile— Sovjeti koji su podržavali Egipćane i Amerikance koji su stajali iza Izraelaca  su postale zabrinute da će biti uvučene u sukob. Potencijalno uništenje egipatske Treće armije i pretnja za grad Suec učinile su da Kairo  pozive na primirje pretvori  u panične zahteve za hitnim postizanjem mira.

Putinovi rizici

Teško je predvideti da li bi se to moglo  ponoviti  u aktuelnom sukobu između Rusije i Ukrajine, ali Ukrajina je nagovestila da bi mogla da pokuša da zadrži veći deo teritorije koju je zauzela i da pregovara o njenom povlačenju u zamenu da Rusija napusti ukrajinsku teritoriju koju je zauzela.Ukrajina pokazuje znake konsolidacije svojih dobitaka u okolini Kurska, i ako uspe da ruske zadrži trupe, ta strategija bi se mogla pokazati plodonosnom.

Ruski predsednik Putin je u drugačijem položaju od Anvara Sadata, tadašnjeg egipatskog lidera. Sadat i sirijski lider Hafez al-Asad su pokušavali  više od svega da vrate arapski ponos nakon njihovog ponižavajućeg poraza u Šestodnevnom ratu 1967. Jednom kada je vojni zamah zaustavljen, i svakako kada su se suočili sa pravom opasnošću od izraelske kontraofanzive, dogovoreni mir je imao smisla, ali za  Putina bi takav mir bi značio potpuni krah.

Ako bi ga ukrajinska ofanziva odvela  za pregovarački sto, to bi razbilo Putinov  oreol nepobedivosti. Zato se rat ultimativno mora nastaviti, a Rusi su primorani da angažuju vojnike iz svojih kontigenata od oko 300.000 regruta.

Ipak, ni to nije sjajna strategija za rusko vođstvo. Oni nisu profesionalni vojnici i obećano im je da neće biti poslati u grotlo ukrajinskog sukoba. Sem toga, sećanja na proteste majki iz doba ratova u Avganistanu i Čečeniji su i dalje sveža i bude neprijatne uspomene i asocijacije.

Rat se često po svojoj prirodi svodi na uporno merenje i analiziranje potencijalnih  rizika. Ako Rusija ne može da zaustavi ukrajinsko napredovanje ili da ih potisne sa teritorije koju trenutno drže, da li bi Putin ispunio svoju pretnju da će upotrebiti taktičko nuklearno oružje u slučaju direktne ugroženosti ruske državne teritorije kako je uostalom i zacrtano u ruskoj nuklearnoj doktrini?

Možda će biti u iskušenju da razmisli o tome, iako bi to sigurno ugrozilo za Rusiju egzistencijalno važno strateško partnerstvo s Kinom.

Frustracija zbog ruske nemoći nemoći na terenu mogla bi da dovede do jačanja napada na ukrajinsku infrastrukturu, iako je ukrajinski predsednik Zelenski rekao da je deo razloga za pokretanje operacije u Kurskoj oblasti  bio vezan za  stvaranje tampon zone i smanjenje sposobnosti Rusije da napada preko državne granice. Rusija bi možda u ovim uslovima mogla da teži  završetku svoje sadašnje ofanzivu na istoku Ukrajine pre nego što prikupi jake snage dovoljne da izvedu odlučujući kontranapad na ukrajinski istureni deo.

Bez obzira na ishod, ukrajinska ofanziva predstavlja  hrabar gambit, za koji nas istorija uči  da može biti veoma efikasan u određenim okolnostima. Ulozi za Kijev su svakako veliki, ali je i Kremlj stavljen pred ozbiljne dileme.