Šta je pogrešno u vremenskoj prognozi u danu za nama

MOŽE LI PROGNOZA DA BUDE VREMENSKA? U predratnom Rečniku savremenog srpskohrvatskog književnog jezika nalazimo samo prognozu vremena.

Ranije je bilo reči o tome da termin vremenska prognoza nije pravilan, da prognoza ne može pripadati vremenu, nego se vreme prognozira.

Pre svega, pridevi su promenljiva vrste reči koje stoje uz imenicu i bliže je određuju, odnosno označavaju neku od osobina imenice uz koju stoje.

Ali mogu označavati različite vrste odnosa, pa se cvetni trg nije rascvetao, već se tamo prodaje cveće, a kada kažemo đačka knjižica ne mislimo da pripada đaku nego da je to dokument namenjen beleženju podataka o uspehu u školi.

Kao što je pravilno reći prognoza vremena ili prognoza za vreme, može se reći vremenska prognoza, što je jednako pravilno, a kao termin neuporedivo češće se može čuti.

MOŽE LI DAN DA BUDE ZA NAMA? U najavama vremenske prognoze često se čuje da će „u danu pred nama biti pretežno sunčano, bez padavina”, dok nam je „u danu za nama pretila opasnost od poplava”.

Ovi klišetirani izrazi nas dovode u nedoumicu da li je dan pred nama današnji dan ili se misli na sutrašnji, zato je bolje upotrebljavati priloge juče, danas, sutra, noćas, sinoć, jutros.

Ali ljudi su nesigurni u pogledu njihovog značenja, pa treba znati da se noćas odnosi na prethodnu noć (Noćas je padala kiša), na noć koja je u toku (Noćas pada kiša), ali i na narednu noć (Noćas će padati kiša).

Sinoć se koristi da označi večernje časove prethodnog dana, dok se prilog jutros upotrebljava za ono što se desilo danas ujutro ili za jutro koje je u toku.

MOŽE LI PLjUSAK BITI SLAB? Prof. Rada Stijović kaže da „svaki narod ima onoliko reči za neku pojavu koliko mu je potrebno da tu pojavu objasni, imenuje, opiše”.

Tako će, na primer, Poljaci reći da sneg pozderiše, što znači da sipko praši, raspršuje se u vidu pozdera, a pozder su otpaci lana ili konoplje nastali prilikom trljenja.

A kako je kod nas?

Šestog juna ove godine vremenska prognoza za Beograd i okolinu glasila je:

„U poslepodnevnim satima i dalje će biti uslova za lokalno obilnije pljuskove koji će ponegde biti praćeni pojavom sugradice i grada.”

Mada već označava naglu i jaku kišu, pljusak može biti i obilniji, u jeziku meteorologa je i slab, kratkotrajan i povremen, u prognozi vremena postoji potreba za takvim nijansiranjem. A šta ćemo sa pljuskom snega?

MOŽE LI SNEG DA PLjUŠTI? U Hidrometeorološkom biltenu možemo pročitati da će „vreme biti promenljivo oblačno i hladno uz smenu sunčanih intervala i pojave kratkotrajnog snega ili pljuska snega”.

Iako sintagma pljusak snega označava gust i voden sneg, problem je što se pljusak odnosi na kišu. Da, ali samo u primarnom značenju.

U književnosti nalazimo morski pljusak, pljusak od trefova u kartanju, imamo u Rečniku čak i pljusak čelika, i pljusak šamara, brbljanja i smeha. Meteorski pljusak. Zašto da nemamo i pljusak snega.

Meteorolozi nisu pogrešili!