Od kad smo svi „ekolozi“, čini se da je sve više rasutog smeća

Od tog dana nikada više iz našeg auta smeće nije izbačeno kroz prozor, već ga sakupljamo u kesi ili privremeno odlažemo u pregradu od vrata, a bacamo u kontejner ili kantu kada se zaustavimo. Sada i naša deca znaju za to pravilo, jer uz njega odrastaju. I da, vrlo često se u pregradama od zadnjih vrata nalaze papirići od grickalica, prazne flaše... Ali, to se sve isprazni za manje od minuta kada završimo vožnju. 

Poslednjih godina veoma mnogo se priča o zaštiti životne sredine i za to se izdvajaju značajna sredstva. Čini se da smo svi ekolozi i zagovornici očuvanja prirode.

Ipak, realnost je malo drugačija. Jer priča je jedno, a praksa nešto sasvim drugo.

Vožnja kao na slalomu da bi se izbeglo smeće koje je izletelo iz automobila ispred

Zbog povrede, svakodnevno putujem iz Zrenjanina u Melence, budući da moram na terapije u banju. I neretko se dešava da me iznenadi smeće koje vozač ili suvozač iz automobila ispred mene izbace.

Refleksna reakcija je okretanje volana u levu ili desnu stranu, kako bih izbegla neočekivani predmet koji leti ka mom automobilu. To obično budu prazna kutija od cigareta, limenka, plastična flaša... O pikavcima da i ne govorim...

Ovakvo ponašanje osim što dovodi do zagađenja životne sredine je i vrlo opasno, jer nagla reakcija vozača koji se nalazi iza vozila iz kojeg je izbačeno smeće može da dovede čak i do sudara ili sletanja sa puta...

Druga situacija je iz čekaonice u Urgentnom centru. Žena je pojela čips i kada su je prozvali da uđe na pregled praznu kesicu je uredno ostavila na stolici na kojoj je sedela, iako joj je kanta za smeće bila na dva koraka. Dok sam s nevericom gledala u kesicu na stolici posmislila sam, da li bi ona tako isto postupila da je čips pojela negde na ulici?

U toj pomisli me je iznenadio postupak druge gospođe koja je žurnim korakom došla do tog istog mesta i koja je tu istu praznu kesicu čipsa samo gurnula na pod kako bi mogla da sedne.

Očito su i jedna i druga uverene da će to neko očistiti. A da li je taj neko zbilja dužan da ide okolo i sakuplja tuđe smeće? U ovom slučaju pokupilo ga je moje dete i odnelo u kantu.

Mnogo puta postavim sebi pitanje da li se takvi ljudi tako ponašaju i u svojoj kući? Da li je u njihovim domovima i dvorištima đubre rasuto kojekuda? Ima li tamo nekoga ko ide okolo i čisti?

Zaista mi je nejasno kako je moguće da u 21. veku postoje ljudi koji svoje smeće bacaju gde stignu.

A da je tako svedoče i slike srpskih reka, jezera, potoka punih plastičnih flaša i drugih predmeta, kao što su automobilske gume, veš mašine ili šporeti... Divlje deponije, čini se, niču poput pečuraka.

Da li su drakonske novčane kazne rešenje za nesavesno odlaganje smeća?

Nisam zagovornik novčanih kazni, ali možda one jesu deo rešenja.

Da se, recimo, kod nas primenjuje zakon koji su pre nekoliko meseci na svojoj koži osetili vozač i suvozač "golfa" u Rumuniji verujem da bi se mnogi zaustavili kada krenu da otvaraju prozor sa namerom da kroz njega izbace smeće ili da ga ostave van mesta za odlaganje otpada.

Naime, sredinom godine na jednom odmorištu u Rumuniji putnici su stali da se odmore i tom prilikom su izbacili smeće u prirodu. Policija ih je kaznila sa 1.100 evra, a oduzela im je i automobil. To je bio četvrti automobil koji je zaplenjen od vlasnika koji su uhvaćeni na licu mesta da smeće bacaju u prirodu.

Životnu sredinu smo svojim činjenjem sami naružili. A često se pitamo zašto dolazi do poplava, pojave klizišta, zagađenja vazduha, vode, zemljišta... Ovo je možda poslednji trenutak da se trgnemo i zaista nešto učinimo i za sebe i za svoje potomke.

Možemo li da počnemo da se ponašamo kao Japanci?

Novac za zaštitu životne sredine je potrebno ulagati u velike investicije poput prečišćivača otpadnih voda, kanalizacione mreže, fabrike voda, ugradnju filtera, obnovljive izvore energije... Ali, čistijoj sredini možemo da doprinesemo i menjanjem navika.

Za to zaista nije potreban novac, već samo dobra volja!

To su nam najbolje pokazali japanski navijači na Mundijalu koji se ovih dana privodi kraju. Oni su čistili smeće na stadionima iza navijača drugih reprezentacija. Nisu morali to da rade, ali to je jednostavno deo njihove kulture.

Zašto se uvek čini da nekako lakše usvajamo neke loše navike koje vidimo kod drugih, dok one dobre kao i da ne primećujemo? Ili ih samo sramežljivo pohvalimo na društvenim mrežama, bez namere da i sami počnemo tako da se ponašamo.

Da, moguće je smeće baciti u kontejner ili kantu čak i kada putujete. Nekoliko minuta ili sati neće ništa faliti da ono bude u automobilu, a kada se zaustavite da napravite pauzu na svakom odmorištu, pumpi ili u restoranu postoje mesta za odlaganje smeća. 

U svakoj ustanovi ili na ulici, takođe, postoje kante za smeće ili kontejneri, pa je papiriće od žvaka, bombona, cigareta, grickalica moguće najpre staviti u džep ili torbu i izbaciti na za to predviđeno mesto kada se ukaže prva prilika.

Nije teško! Samo treba načiniti prvi korak. Posle će već takvo ponašanje preći u naviku. A zaista je lep osećaj kada malim gestom učinite životnu sredinu lepšim mestom za život. Jer u toj sredini svi živimo i drugu nemamo.