Dvadeset sedam vekova pevanja o vinu i ljubavi

Ovih dana pročitao sam da jedna naša veoma poznata vinarija raspisuje konkurs za najlepšu pesmu o vinu i ljubavi. Nema tu ničeg novog - o vinu i ljubavi piše se ravno 2.700 godina - ali svako ko ima nešto novo da kaže o ovim dvema stvarima ima i šansu da nešto novo i upečatljivo napiše, uprkos tolikoj nataloženoj tradiciji.

Stari narodi pre Grka nisu pisali o vinu, pa nisu baš ni o ljubavi. Na sumerskim tablicama nalazi se ep "Gilgameš" koji govori o ljubavi i odanosti, ali ne i o vinu.

Stari egipatski hijeroglifi takođe se ne tiču vina, ali zato od sedmog veka pre nove ere, u starijoj generaciji Helena već se peva o vinu. Reč je o stanovnicima maloazijskih ostrva koji su pevali na jonskom i eolskom dijalektu grčkog jezika.

Grci su, poznato je pili samo jednu vrstu vina: ono što bismo mi danas zvali ružica. Kako drugih alkoholnih napitaka praktično nisu imali (ne postoji nijedna pivska pesma na starogrčkom, iako su bez sumnje znali za kvas i pivo), gajili su strahopoštovanje prema vinu i bogu Dionisu koji je iza ovog "čarobnog napitka" stajao.

Uvek su ga pili razblaženog, u odnosu dva dela ružice i jedan deo vode. Pili su ga rashlađenog ili kuvanog. O tome da se vino ispijalo kuvano, peva jedan čudni pesnik koga su svi ismevali na ulici a nakon njegove smrti ubrojili su ga među pesničke besmrtnike.

Njegovo ime je Hiponakt. On je napisao ova dva stiha, jasno potvrđujući da se vino u Helena kuvalo:

Dok ružicu pijete vi, i moj tu je vrč:

nagnite mi kuvano vino, deco. (prevod A. G.)

Ali, nema mnogo lepote u ova dva "prosjačka" stiha. O vinu je daleko lepše pevao jedan malo mlađi pesnik: sudeonik mnogih ratova, nesuđeni ljubavnik čuvene pesnikinje Sapfe. Ime mu je Alkej, a evo kako je on voleo vino:

Pijmo! Što lampe još čekamo?

Na korak smo od noći.

Hvataj se, brate, krčaga velikih, oslikanih.

Naspi meru vode i dve vina

sve do ruba, pa hajd': nek kupa za kupom

naginje se. (prevod A. G.)

E, onda je vreme nastavilo da teče, ali umilno a ponekad i demonsko prijateljstvo s vinom je nastavljeno. Fransoa Rable kaže: "Od vina mi svest se mrači, slabi", Bodler je sagledao još demonskiju stranu ovog napitka:

Tvoj pogled, božanski i pakleni,

Zločin i dobročinstvo u jednom mahu lije

I zato si ponajpre na vino nalik meni. (Prevod N. Bertolino)

Ima, međutim pesnika koji su valjda malo manje pili, te su s vinom bili lepše i skladnije izmireni. Sergej Jesenjin tako peva:

Da svetlost nad čašom vina

U peni ne posivi,

Pevaj i pij jedina,

Samo jednom se živi. (prevod M. Sibinović)

Hajde da ovaj pregled pevanja o vinu završimo sa veselim stihom na usnama. O vinu peva i naš Jova Zmaj, pesmom koja je i danas na usnama svim našim kafancima i pijancima.

Kad se setim mila dušo

Rumenila lica tvoga,

Tad ne pijem drugog vina

Nego samo crvenoga.

Živeli!

(Savet: ovaj tekst čitati uz rashlađeni šardone, lepo izbalansiranog tela vina, sa ukusima crvenog citrusnog voća u završnici.)

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.