Privilegija je znati kako dostojanstveno stariti

Svakog dana u isto vreme šeta svog psa i ostavlja mrvice za golubove. Kad se sretnemo priča mi o knjigama koje čita i operama koje sluša isključivo sa gramofonskih ploča. Starost je tema kojom se bavi već nekoliko godina. Balzak je njena inspiracija za roman koji je počela da piše.

"Starenje nije ono o čemu nam pričaju", kaže mi nedavno, "niko nam ne govori istinu, svi pričaju o lepoti i radosti, a zapravo je reč o veoma složenim i bolnim procesima u psihi i duši".

Naši razgovori su često posvećeni ovoj temi, pita me kako razmišljam o starenju, kako vidim i doživljavam starije ljude....pričam joj o mojim brojnim intervjuima sa stvaraocima koji su bili pola veka stariji od mene, sa nekima sam se i družila.

Taj deo je najviše interesuje. Kafenisanje i amareto sa kompozitorom Kostom Babićem koga sam često pitala o tome šta se dešava kad čovek stari. "E, draga moja", govorio je, "ti si sebi uvek isti, čak i mnogo bolji, jedino što se menja je telo, počinje da te izdaje."

Voli da joj pričam o pesnikinji Miri Alečković sa kojom sam se godinama viđala u njenom stanu. Te naše kafice među knjigama i suvenirima iz celog sveta koje su joj poklanjali predsednici zemalja čiji je gost bila, spakovane su u moju knjigu života i umetnosti.

"Čovek i ne zna da je star, on to vidi u ogledalu, u ponašanju ljudi prema njemu, svestan je sebe više nego ranije, bolje razume život....i sve je dobro dok je telo dobro", govorila je Mira koja mi je uvek pre nego što krenem kući recitovala svoje stihove.

S vremena na vreme rastajale smo se uz pesmu "Haljina" u koju su stali njeni najintimniji trenuci.

Profesorka klavira svoje penzionerske godine u Srbiji stilizovala je u maniru Francuskinje kojoj godine ne mogu ništa. Njen modni stil inspirisan šezdesetim i sedamdesetim godinama stalna je atrakcija za prolaznike. Suknje iznad kolena, cigaret pantalone, njen ljubičasti mantil, zelene cipele i tašnice koje sama pravi, zapravo vrlo malo govore o njoj i mogu navesti na pogrešan zaključak.

"Razmisli, pre nego što bilo šta kažeš o nekome", njene su reči.

Nedavno mi je dala deo rukopisa svog romana o starenju. Obećala sam da nikome neću reći šta sam pročitala. Ali, ono što mogu da kažem je da će nas ta knjiga kada bude objavljena naučiti mnogo čemu i veoma obradovati.

"U našoj kulturi življenja za starost nema mnogo prostora. Stari uvek smetaju i trebalo bi što pre da odu i ustupe svoje mesto. Nije mnogo bolje ni uglednim starijim osobama, mladi često ne znaju mnogo o njima, njihove generacije su odlazeće, a oni i dalje rade, stvaraju i tu su...", piše u jednom tekstu u kultnom magazinu "Praktična žena" iz 1968., dok iste godine modni časopisi u Francuskoj ne prave veliku razliku izmeću mlađih i starijih žena.

Čujem pre neki dan da je umrla komšinica "gospođa dobrica", kako smo je zvali. Nismo ni znali da je bila bolesna, uvek je pričala o svojim unucima i svojoj deci, o sebi nikada.

Njena sestra je u kutiji za nakit pronašla koverat sa novcem i porukom: "Ovo je za moju sahranu". Deca i unuci koji žive u Australiji nisu uspeli da dođu na poslednji ispraćaj one koja je živeći za njih potpuno zaboravila na sebe.

Otvorila sam prozor da bolje čujem Šumana koji profesorka svira uvek kad je dobro raspoložena.

Njen koncert bio je najtraženiji za vreme vanrednog stanja, kad je srpska Francuskinja postala najpopularnija u kraju.

Mladi iz njene zgrade napravili su joj profil na društvenim mrežama, okačili njene pariske fotografije iz mladosti, slikali je na terasi i prozoru, postavili tekstove o njenim knjigama....dobila je više hiljada pratilaca za nedelju dana! Niko nije imao lepšu izlociju od nje.

Njena ćerka koja živi u Americi redovni je pratilac majke na društvenim mrežama.

Stari klavir i gramofon, vintidž stajling, posvećenost umetnosti i stvaranju dali su njenim godinama sve ono što ne piše ni u jednoj knjizi o starenju. Privilegija je znati kako biti star i dostojanstveno stariti.