Izbornik odlučuje ko će biti predsednik SAD

ELEKTOR. „Predsednika i potpredsednika SAD ne biraju građani neposredno, nego dajući svoj glas zapravo biraju elektore u matičnoj državi, koji se potom po automatizmu izjašnjavaju o kandidatima.“

A šta je elektor?

U rečnicima stoji da je to reč latinskog porekla sa značenjem birač, izbornik.

Ali Rečnik stranih reči i izraza ima dopunu: to je „član Elektorske grupe koja u svakoj američkoj državi bira predsednika i potpredsednika SAD“.

Zato je bolje da ostane elektor, upućuje na elektorski sistem glasanja, dok su značenja imenica birač ili izbornik previše opšta.

ELEKTORSKI KOLEGIJUM. A baš imenicu izbornik nalazimo na Vikipediji, gde je Elektorski koledž posrbljen, pa glasi – Kolegijum izbornika.

A šta se za izbornika može reći? Imenica je gotovo izobičajena, novi Rečnik Matice srpske je ne pominje, nalazimo je u starom, iz 1967. godine, s jednim primerom, i to iz Krleže!

Danas je imenica elektor, mada pozajmljenica, ipak bolje rešenje. Ima je u svim novijim rečnicima, jasno upućuje na američke izbore, da ne bude zabune.

Međutim, kod Elektorskog koledža mislim da bi bez koledža bilo bolje.

Koledž je – prema našim rečnicima – privatna, specijalna ili visoka, ali uvek škola. E sad, ili ćemo koledžu proširiti značenje, ili ćemo ga zameniti drugom imenicom.

Vikipedija predlaže kolegijum. Može. To je „skup, zbor osoba istoga zvanja na zajedničkom poslu“.

A može i onako kako je u Rečniku: Elektorska grupa.

SVING. Poseban stil džez-muzike, nastao tridesetih godina HH veka mešanjem elemenata crnačke i evropske muzike.

Rečnik bi trebalo dopuniti još jednim svingom, onim izbornim.

„Najvažnije 'sving' države na izborima za predsednika SAD tradicionalno su Ohajo, Florida, Pensilvanija.“

Države u SAD, u kojima je u prethodnim izbornim ciklusima razlika između kandidata bila svega nekoliko procenata, jesu tzv. 'sving', znači razigrane, u ovom slučaju klimave.

Znači stabilan put Amerike zavisi od njenih „klimavih“ članica.

IZABRANI PREDSEDNIK. Mediji kažu da je to opisni izraz, a ne zvanična dužnost. Takav predsednik nema moć u vladi i neće je imati dok ne bude inaugurisan.

Ali problem je što je sintagma izabrani predsednik u stvari prevod s engleskog: "elect(ed) president".

A da li je to stvarno problem?

Ne bi trebalo da bude. U rečnicima već imamo izabranog dekana i episkopa, a uz sintagmu izabrani sudija i dodatak da je reč „o izabranom telu koje je nosilac (sudske) vlasti“.

Problem ipak postoji. Ima razlike između "president elect" i "elected president".

Amerikanci izabranog predsednika do stupanja na dužnost zovu "elect", kao da proces nije završen.

Dakle ne izabrani, što je prošlo vreme, već birani, što upućuje sadašnje, mada neodređeno, "elect". Reč je o infinitivu "to elect", ne prezentu "electing".

Zato je pitanje da li u srpskom postoji zgodna reč za nekoga ko je izabran a nije na dužnosti jer je neko drugi obavlja još deset nedelja.

Možda baš biran, to je trpni pridev od nesvršenog glagola birati, što upućuje na to da izborni proces nije završen.

Ali biran se više upotrebljava u značenju izvrstan, odličan: birani junaci, birane reči.

A odabran je, između ostalog, sinonim trpnog prideva izabran.

Možda će morati da ostane izabrani predsednik...

IMPIČMENT. U biografiji aktuelnog predsednika kaže se da je „pokrenuta i inicijativa za njegov opoziv (impičment), što je podelilo Ameriku“.

A impičment je, prema Rečniku stranih reči i izraza, „postupak za opoziv visokog državnog službenika s imunitetom (naročito predsednika SAD) zbog zloupotrebe položaja“.

Pokazalo se u praksi da je mnogo lakše popeti se na tron nego sići s njega pre okončanja mandata.