Sudbina komšijine krave u vrtlogu niskih strasti

Palanački "krug dvojke" naseljen na palanačkom Tviteru, reagovao je upravo onako kako palanka i reaguje, na jedini način koji je u njoj dozvoljen, a zove se, po srpski: Da komšiji crkne krava.

Pa joj je, preko noći, od svih zapadnih vrednosti, za koje se kobojagi zalaže, postao važniji "smisao za humor" koji je pokazala Marija Zaharova, jer je on na istom nivou kao i sve ono što su oni sami radili, ubeđeni da "javnost Vučićem briše pod" i da oni u tome učestvuju, udarnički.

Divno, čak i kada se ispostavi da to što radiš savršeno odgovara ruskim interesima. Ako će komši krava zbog toga da rikne, neka. Bićemo "zaharovci" i "putinovci" i svi drugi, samo da našem arhi neprijatelju bude loše.

Uostalom, u palanci je sasvim prihvatljivo ono - neprijatelj mog neprijatelja je moj prijatelj, bez obzira na to šta je i ko je. Krava je cilj, njena smrt, i zbog toga vredi sve, pa i da sutra Srbija bude ruska gubernija, ako treba.

Palanka ne razmišlja, ne analizira, ona samo navija i to na palanački način. Dakle, ne da ona pobedi, nego neprijatelj da izgubi. I nikakva sopstvena pobeda ne može da je raduje, kao njegov poraz.

Palanka, puna priče o vrednostima, ne zanima se za te vrednosti, ne priznaje ih, kada su u rukama neprijatelja.

Pa je baš zabole što je, pazi sada, zaista prvi put u istoriji, jedan srpski predsednik izjavio da na Prištinu ne treba da gledamo kao neprijatelja.

Naprotiv, ako je on gleda kao mogućeg prijatelja, onda je ona palankin neprijatelj, baš koliko i svakom okorelom nacionalisti u Srbiji, sa kojim je palanka spremna odmah da se udruži.

I ako će to da rokne onu kravu, ima da Albance zove Šiptarima i da se zalaže da umesto Nemanje spomenik dignemo Radovanu Karadžiću. Na istom mestu, u istoj veličini, i da još gleda ka Kosovu.

Takođe, i zbog toga, palanku ne zanima to što se jedan predsednik, opet po prvi put u istoriji, usudio da oponira onoj nacionalističkoj floskuli po kojoj je Kosovo najskuplja srpska reč, i da, umesto toga ustvrdi da je naša najskuplja reč - budućnost.

Kakva crna budućnost u kojoj je krava živa. Bolje da nam žive, na vjeki vjekov bardovi romantičarskog nacionalizma, spremni da tuđe glave žrtvuju, za reč. I šta će nam mleko, iz krave, kada je bolja krv, isceđena iz praznih reči. Krava je ionako komšijina, a krv naša, čak i kada je prolijemo. Tuđa se ionako ne računa.

Palanka sav svoj angažman svodi na puko i zlobno ogovaranje. Pazi, dobio ključ; pazi, kako sedi; pazi, dobio olovku; vidi, kako ga gleda.

Iz tog olajavanja  onda sledi tvrdnja da je komšija ponižen, i da se Amerika s njim sprdala, iskoristila ga, baš onako kako bismo to i mi, samo kada bi mogli.

I zabole je što je ključ, na simboličkoj ravni, mnogo prijateljskiji gest prema Srbiji, nego što je to bila puška koju je naš predsednik dobio od Putina. Uostalom, puška možda može da opali, ubije kravu i onda, veselju nikada kraja. Crkla je, konačno.

Isto su, u palanci, prošle i sve druge činjenice vezane za susret u američkoj prestonici.

I to što je Srbija, posle trideset godina sedenja na kažnjeničkoj klupi, konačno puštena na slobodu i što joj je dato pravo da, u skladu sa svojom veličinom i potencijalom, bude lider na Balkanu i nedvosmisleni američki saveznik.

I što je ista ta Srbija jasno izabrala i stolicu na kojoj će da sedi, i put kojim će da ide.

Ne vredi. Svi putevi treba da vode u palanku, u njeno jednoumlje, u njenu zatvorenost, u kojoj ona svoju važnost, veličinu onih koji je čine, crpi iz mulja u kojem nas sve drži, ne dozvoljavajući da bilo ko digne glavu.

Palanci odgovara prosečnost, odgovara joj neuspeh, odgovara joj da su sve krave mrtve.

Samo u takvom okruženju ona je - elitna palanka.

Kada tome dodamo komesarski šinjel u koji je obučena, spremnost da defamira svakog ko drugčije misli, potrebu da slavi tuđi neuspeh, bez ikakve želje za sopstvenim uspehom, dobijemo Srbiju posle pregovora u Vašingtonu.

Dobijemo njen javni prostor, podeljen u mnogo većoj meri nego što je samo društvo, i gomilu "zaharovaca" spremnih da dokažu da su veći Rusi i od samih Rusa.

Ono što je dobro u svemu tome jeste to što je palanka ispuzala iz svog "kruga dvojke" i sa tvitera, ogolela se, predstavila i definitivno dokazala da je palanka, ona o kojoj je Konstantinović pisao. Rupa u kojoj se baja da komšiji crkne krava.

Aferim.