Umetnost na kilo - zbog kovida najjači samo opstaju

Povod za ovaj naslov i ovakav uvod je vest da poznati (ali od struke mnogo manje priznati) tenor Rolando Vilazon, organizuje dirljivi koncert za glas tenora i harfu, a te intimne trenutke želi da podeli sa gledaocima Dojče gramofon televizije (TV njegovog prebogatog tonskog izdavača).

Cena ulaznice je 8,90 evra po ulaznici, što je prava sitnica da biste videli i čuli slavnog umetnika u svom domu uz HD rezoluciju slike i 24-bitni kvalitet zvuka (naravno ako imate opremu koja to podržava). 

Koncert će bez sumnje biti uspešan i on će napraviti model za opstanak kulture u vremenu posle pandemije.

Dakle, kao i na ostalim tržištima (avio-industrija, turistička industrija, pa sve do agrara i mlekarske industrije) opstaće oni najjači. Kupiće manje koji propadaju i napraviti ogromne kartele koji će prevoziti milione, ugošćavati milione, napajati milione i - pevati i svirati za milione.

Ko privlači milione 

U umetnosti će po tom kartelskom modelu opstati samo oni koji mogu da privuku te spomenute milione. To su oni harizmatični umetnici koji su napravili oreol superheroja u umetnosti i pre korone, ali je uz njih bilo nešto malo mesta i za manje, mlade, one koji ne dolaze iz zemalja koje imaju uhodane mehanizme pravljenja umetničkih zvezdi i slično.

Sada će i to malo nestati i u narednih dvadeset godina slušaćemo samo nekoliko desetina pevača, nekoliko desetina instrumentalista, nekoliko dirigenata i nekoliko orkestara. 

Ako vam ovo liči na Orvelovu "1984" potpuno ste u pravu. Držaću se sada samo tržišta klasične muzike koje mi je najpoznatije.

Oni koji će biti jedini koji će moći da se čuju u umetničkoj muzici su sledeći (jer svi znamo ko su glavni igrači). Dakle, zaposleniji nego ikad (i valjda bogatiji nego ikad) biće pre svih: Danijel Barenbojm, Gustavo Dudamel i Valerij Đerđev među dirigentima, pratiće ih Denis Macujev, Evgenij Kisin i Lang Lang među pijanistima, Ana Sofi Muter među violinistima, a kod orkestara u vrhu će biti Berlinska i Njujorška filharmonija (koji imaju najrazvijenije TV centre).

Da odmah otklonim jednu dilemu: ovo su sve odreda veliki umetnici u čijoj umetnosti i pisac ovih redova uživa svakog dana, ali oni, kao Janus: imaju i svoje drugo lice, ono berićetno poslovno. Mislite da kantardžijski duh ne može ići podruku sa talentom velikog umetnika? Bojim se da malo znate o umetnosti, u tom slučaju.

Dakle, za ova spomenuta i još dva tuceta imena nemamo se zašto brinuti, ali...

Ko će umetnički "preživeti"

Šta će biti sa ostalima? Tu ne mislim na mlade, talentovane, one koji ne znaju engleski i sanjaju da stignu do Karnegi hola sa Fakulteta muzičke umetnostu u Beogradu. Oni će, kako stvari stoje, biti prebrisani gumicom. Pitam sada šta će biti sa muzičkim plemstvom koje ipak nije član "kraljevskih porodica".

Dakle, videli smo koja trojica pijanista ne moraju da brinu za svoju budućnost. Ali, šta će se dogoditi sa segmentom onih odmah ispod njih? Da li će u narednih deset godina umetnički "preživeti" Pjotr Anderševski, Leif Ove Andsens, Danil Trifonov, Boris Berezovski ili čak doskora i miljenica svih dirigenata Đuja Vang, koji se svi odreda broje u velike međunarodne umetnike?

Ako borba bude išla do poslednjeg, hoće li u Rusiji spomenuti Đerđev uspeti da istisne još jednog izuzetnog umetnika, ali i muzičkog trgovca Mihaila Pletnjova? Da li će u bespoštednoj borbi za prenos koji se prodaje za 8,90 evra TV ulaznice, u Nemačkoj, osim Berlinske, Minhenske i Kelnske filharmonije uspeti da opstane još desetak nemačkih orkestara koji se smatraju vrhom orkestarskog sviranja u celom svetu (Radio orkestar Berlin, Zapadno nemački orkestar iz Frankfurta, Bavarski radio orkestar, Hamburška filharmonija, Študgartska filharmonija)?

Na kraju: ko u novoj umetnosti kartelizacije ima šanse od naših umetnika, ili onih sa ovih prostora? Među onima koji se nalaze u drugom ešalonu internacionalno zaposlenih umetnika su i bariton Željko Lučić i tenor Zoran Todorović, kao i pomalo oporavljena nekadašnja velika zvezda Ivo Pogorelić - i kako stvari stoje niko više na "ić". Hoće li oni opstati? Ako se borba bespoštedne monopolizacije nastavi, neće ni oni.

Ili sve ovo neće ići u ovom pravcu jer je to duboko protivno umetnosti?

Ako verujete u ovo drugo, podržite vaše talentovano dete kao studenta našeg Fakulteta muzičke umetnosti.