Zašto propadaju srpski biznismeni

Intimne priče iz preduzetničkog života „Medvedi na putu", Bojana Lekovića, osnivača kompanije KupujemProdajem verovatno su najbolje štivo koje jedan preduzetnik u Srbiji trenutno može da čita na svom jeziku.

Ne zato što je to najbolja knjiga o biznisu ikada već zato što ne znam da je neko do sada na takav način složio svoja iskustva u pokretanju i vođenju posla u Srbiji ne stideći se da otvoreno piše o svojim greškama, slabostima, ličnim manama i stranputicama, kao i o uspesima, dobrim odlukama i ostvarenim planovima.

Knjiga se sastoji od osamdeset i pet kratkih priča o tome kako je jedan niški elektroinženjer sa akademskim ambicijama, skromnog ili barem suzbijenog preduzetničkog duha i talenta, doneo odluku da svoj život okrene u potpuno drugom smeru i da uspeh ostvari ne zato što je imao osećaj, stomak, puku sreću ili nečiju zaštitu već zato što je taj uspeh inženjerski isplanirao.

Te priče nikako nisu recept za uspeh koji čitalac samo treba da primeni i „ostvari se u biznisu", one su zapravo mapa pređenog puta sa detaljnim objašnjenjima o dobrim i lošim koracima koji pre svega treba da vas nateraju na razmišljanje i preispitivanje kao i da vas ubede da ako izgradite dobar sistem vaš posao ne može da propadne.

Jedino što u tom građenju morate biti surovo iskreni prema sebi i spremni da priznate da niste najpametniji i najbolji jer su upravo sujeta i arogancija preduzetnika ono što im uništava poslove.

Par saveta u ovom preduzetničkom bedekeru posebno mi se svidelo, recimo da kada se takmičiš sa pametnijima od sebe moraš da razmišljaš više od njih kako bi taj nedostatak nadoknadio kao i da kada se trkaš sa bržima moraš biti spreman da do cilja trčiš duže pa je dobro da kreneš ranije.

Naročito su korisni saveti o tome kako se posao širi, kako se biraju novi ljudi, kako se određuje kolika će im biti plata, kako se nekome daje otkaz i kako se najbolji ljudi čuvaju i kada im neko ponudi više.

Ti saveti nisu univerzalni, rekoh već, ali su logični, jasni i razumljivi čak i za one koji su do uspeha stigli ili nameravaju da krenu drugim putem.

Bojan Leković je u svom projektu spojio sve što u srpskom preduzetništvu može da postoji, firma mu je inostrana (holandska), pravio ju je sa rođenim bratom, sticao je prijatelje u poslu, ali se sa nekima i razilazio, posao je započeo kao hobi, nije se jednog dana probudio, dao otkaz i upustio u avanturu (brat jeste).

Ali je svaku deonicu svog puta najpre zamislio, nacrtao, proračunao i onda krenuo da je ostvaruje koristeći sve resurse koji su mu bili na raspolaganju, naročito one koji su besplatni, a moćni.

To se posebno odnosi na tuđa iskustva i znanje koja je prikupljao u svakoj prilici diveći se tuđem talentu i pameti što kod srpskih biznismena nije običaj.

Možda je upravo to ono što se meni u ispovesti „Medvedi na putu" posebno dopada, otkriće da preduzetnik nije obavezno kockar već strpljivi planer koji svoje poteze promišlja i obezbeđuje, koji ne spotiče konkurenciju već razmišlja o potrebama svojih korisnika, koliko god da ih je malo ili mnogo.

Ništa od onoga što Bojan Leković pripoveda ne morate primeniti da biste bili uspešni u poslu, niti sam ja doživeo knjigu kao nekakvu „bibliju" za startapove u Srbiji.

Ali je prava šteta, a možda i greška, da ova iskustva ne uzmete u obzir kada kreirate ili preispitujete svoj poslovni put.

Konačno, knjiga je napisana pitko i zabavno, može se čitati u jednom dahu ili na preskok, možete joj se vraćati kada imate neku dilemu da proverite kako ju je neko drugi rešio - zato treba da vam bude pri ruci.

A i ako nemate preduzetničke namere već samo želite da radite za platu „kod gazde" pomoći će vam da bolje razumete sa čime se sve vaš poslodavac suočava.

Ukoliko mislite da negde greši poklonite mu ovu knjigu i pustite Bojana da mu to objasni umesto vas.