Kultura umire u tišini, državo, pomozi!

Tri meseca zatvaranja pozorišta, koncertnih dvorana i prostora kulture u „špicu" kulturne sezone, samo u Beogradu, znači 1500 predstava, 500 književnih događaja, 450 likovnih izložbi, stotine koncerata, ali i više od pola miliona posetilaca i milione izgubljenog prihoda.

Posle ukidanja vanrednog stanja došlo je do velike krize za umetnike: glumci teško nalaze uloge, muzičari prilike za koncerte, vizuelni umetnici prostore za izlaganje i prilike za otkup. 

Pred nama je period letnjeg zatišja kada će pozorišta i muzičke dvorane biti zatvorene naredna tri meseca i veliko je pitanje šta će nas dočekati na jesen.

Mnoge produkcije se neće ponovo desiti, mnoga vrata će ostati zatvorena. Brojna pozorišta i operske kuće u svetu strahuju da će u slučaju drugog talasa pandemije ovaj period biti i duži.

Civilizovane zemlje su odmah reagovale. Znale su da, ako zamre kultura, neće biti lako da je revitalizuju. Zbog toga su odredile finansijske mere podrške kreativnom sektoru i uputile „pakete" pomoći kojima su pokrile gubitke i podstakli razvoj ovog segmeta društva koji je prepoznat i kao ekonomski resurs. 

Važno je da u ovom trenutku ogromne opasnosti za kulturu Srbije i naša Vlada hitno deluje.

Najviše su stradali pozorište, muzika, TV i filmska proizvodnja. Kao nadoknadu za zabranu rada u periodu vanrednog stanja trebalo raspodeliti podršku nesubvencionisanim organizacijama i preduzetnicima. Tu, između ostalih, spadaju: Kolarčeva zadužbina, Madlenijanum, galerije ali i mnogi akteri nezavisne scene. 

Što se tiče institucija kulture čiji su osnivači država i gradovi, one su u vreme zabrane dobijale dotacije za osnovne troškove i mogu da nastave rad bez velikih posledica.

Međutim, u ovim institucijama je na privremenim ili povremenim poslovima angažovan veliki broj spoljnih saradnika koji bez premijera, koncerata ili izložbi neće moći da zarađuju. Među njima je najveći broj mladih umetnika koji su tek zakoračili u profesionalne vode.

Nisu na šteti samo oni koji prodaju ulaznice i knjige. Jedno su već nastali troškovi i obaveze, a drugo - izgubljeno vreme i izgubljena dobit.

Ne zaboravimo da trupe i festivali zarađuju novac koji „rastežu" tokom godine. Za mnoge je „najplodniji" period mart - juni. Taj period su ove godine umetnici proveli van probnih sala i scena, tako da nisu mogli da ostvare svoje planove.

Za slobodne umetnike novac dolazi u ciklusima. Za većinu umetnika leto je period u kome ne zarađuju. Budući da su finansijske rezerve već potrošene, a nemaju ništa što je ostavljeno „sa strane", moraće da traže novac izvan kreativnog sektora. Ne bi trebalo zaboraviti i izvestan broj umetnika koji dopunjuju svoje prihode radeći kao frilenseri. 

Zbog toga bi trebalo bi da Vlada nastavi sa podrškom samostalnim umetnicima, kao i da se uvede podrška slobodnim umetnicima koji nisu članovi umetničkih udruženja.

Jedna od mera bi mogla da bude i raspisivanje javnog konkursa za vanrednu podršku oblasti stvaralaštva, odnosno za kulturne radnike koji su najviše pogođeni aktuelnom situacijom. Ovim konkursom bili bi obuhvaćeni pozorišna delatnost, likovna i primenjena umetnost, muzička umetnost i književnost.

Kao hladan tuš pogodila nas je vest da su u toku pandemije sredstva u budžetu Ministarstva kulture za 2020. godinu rebalansom umanjena za više od 20%. Kontinuirano smanjivanje budžeta za kulturu na nivou Srbije je tako dovelo do najmanjeg procenta poslednjih pola veka.

Grad Beograd je svojim ranijim odlukama dezavuisao brojne umetničke napore koji bi mogli da doprinesu razvoju kulture u prestonici. 

Ovakav položaj kulture mogao bi da se bitno izmeni osnivanjem Fonda za kulturu. Ovim Fondom bi se obezbedila nedostajuća sredstva za obnovu kulturne infrastrukture i razvoj kulture. Pored razvojne uloge, u posebnim situacijama sredstva Fonda bimogla da se hitno usmere na podršku kulturnim organizacijama i pojedincima. 

Kreativnost ne postoji u izolaciji. Ne bi bilo Sikstinske kapele da nije bilo budnog prisustva Pape Julija II. Mikelanđelo je primer za sve. Zbog toga ništa nije jeftinije od ponovo osnažene i kreativne umetničke scene. Na radost publike.