Da li vi to ozbiljno – 8. mart

Drage žene, pročitajte više puta i pogledajte istini u oči, ne zanosite se više. Ja sam žena svaki dan i ne bi mi trebalo banalizovano podsećanje na to ovakvog 8. marta.

Jel moguće da nam je sve potaman, pa samo čekamo taj dan, jer je tog dana taj cvetić najlepši i najveći. A bombonjera najslađa na svetu, a o eventualnoj minimalističkoj novčanoj čestitki ili modernom vaučeru da i ne govorim.

Baš da me kupe za sitne pare ne mogu, a niti nešto da usreće.

Ali dobro, ako Vas taj trenutak, takav kakav je, danas raduje, neću da vam kvarim. Imate pravo na užitak komercijalizovanih finih manira jednom godišnje, jer eto setili su se, trebalo bi to iskoristiti.

Slažem se sa stavovima kolege i ko hoće neka ih pročita. Da, sve isto mislim, ali neću da se sad ponavljam, hoću o tome, gde mi, žene, snosimo odgovornost, gde smo podbacile.

Ne znam ja kakve su žene bile u vreme Klare Cetkin, sad to verovatno nije ni važno, ali po svemu sudeći hrabrije i borbenije. Ne mogu baš nešto da se setim kada su to kod nas ozbiljno i organizovano žene protestovale i izašle nekome na crtu. 

Javne osude zbog povređivanja i uskraćivanja prava žena uglavnom se zadrže na obavezujućem političkom govoru, jer trebalo bi ispuniti kvotu. A onda u okviru kvote nastaje prava borba ženskih karijera. Gde ostadoše one druge?

Mene najviše više brine što je žena ženi postala vučica. Devojčice zlostavljaju drugarice još u školi i već smo se nagledali užasnih prizora. U svakodnevnom životu je retkost da žena stane u odbranu druge, a i ako to učini biće usamljena.

Druge će ignorisati situaciju u većini slučajeva iz straha za svoju poziciju i egzistenciju da se ne zamere glavnima ali i da se ne lažemo, ima naravno i likovanja.

Uvek se borim i neću odustati od svog stava da žena ženi mora i trebalo bi da pomogne.

Dok i lično nisam postala trudnica nisam mogla da poverujem prijateljicama, da poniženja uglavnom najviše dolaze od strane drugih žena.

"Šta je, hoćeš preko reda, čekaj, čekala sam i ja kad sam bila trudna. Ne pada mi na pamet da ti ustanem, nije ni meni niko ustajao. Šta ako si trudna ne nosiš kralja".

I uobičajeno dobacivanje ako ste s malim detetom na kasi, šalteru: Mogla sam i ja moju decu od kuće da povedem pa da prođem preko reda. Blago njoj ona ima s kim decu da ostavi pa ne mora da ih vuče po marketu i opet je nezadovoljna i frustrirana.

A stvar prestiža u školi, društvu na poslu je nazovi furanje mode. Tužno ali istinito, većina žena se ne oblači ni zbog sebe, a ni zbog dopadljivosti muškarcima, već zbog rivalstva samo njima znanog s drugim damama.

Opsednute su trkom u naoružavanju modnim komadima sa prijateljicama, koleginicama. Torbe, cipele i sve ostalo kupuju da bi fascinirale druge koleginice i uzajamno se čašćavale komplimentima. Jer kako ona to može da ima a ja ne. A rijaliti traje, traje...Izvinite, o kojim ženskim pravima je ovde reč?

Da baš ovih dana je torba bila predmet tih gorućih neostvarenih ženskih prava. Taman sam očekivala tešku dramu iz naslova "nikad nećete pogoditi šta su isto nosile u ruci naše dve poznate javne ličnosti u sudnici".

Prepadoh se nije valjda da su stisle neko ladno oružje, kad ono stisle su veoma, veoma skupe torbe i to iste....Gle čuda, da bi ostvarile svoja prava ne može se bez tih torbi.

Eh, žene svih brendova ujedinite se!!! 

Eh, draga Klaro Cetkin, kod nas je to sa ženama sad ovako. Ako ga baš toliko želite srećan vam bio 8. mart! 

Hvala ti Dušane!!!