Štrajk paralisao Grčku

Generalni štrajk dve vodeće sindikalne konfederacije u Grčkoj, koje su jutros počele 24-časovni štrajk zbog novih mera štednje, paralisao je rad mnogih službi u zemlji. Najmanje 27 ljudi povređeno u sukobu policije i omladine, tokom demonstrativnog marša kroz Atinu,

Učesnici protesta gađali su kamenicama pripadnike policije koji su odgovorili ispaljujući suzavac i šok-bombe.

Pritvoreno je 30 izgrednika, dok je 11 njih uhapšeno, pošto su lomili autobuske stanice, izloge i palili kante za smeće, navela je policija. Prema informacijama bezbednosnih službi, najmanje 20.000 ljudi učestvovalo je u dva odvojena protestna marša u Atini, dok je još 8.000 demonstriralo u Solunu.

U Grčkoj je danas obustavljen pomorski i međugradski železnički saobraćaj, a privremeno su otkazani brojni letovi zbog štrajka kontrolora. Mnoge javne službe i banke, takođe, ne rade.

Dve vodeće sindikalne konfederacije u javnom i privatnom sektoru, koje okupljaju oko dva miliona članova, najavile su 24-časovni štrajk.

"Štrajk je odgovor radnika, službenika i penzionera na čija se leđa svaljuje teret privredne stabilizacije i mera štednje", navodi se u sindikalnom saopštenju.

Grčka se već godinu dana suočava sa povremenim štrajkovima, pošto je vlada zbog nezapamćene ekonomske i finansijske krize prisiljena da uvodi oštre mere štednje.

To je put, kako se tvrdi, da se smanji deficit u državnom budžetu i preduslov da se dobiju krediti koje su Atini obećali Međunarodni monetarni fond i evropske finansijske institucije u iznosu od 110 milijardi evra.

Bez pregovora o novoj pomoći

Grčka je negirala razmatra mogućnost dobijanja nove međunarodne pomoći za spasavanje, od 60 milijardi evra. Troškovi zaduživanja povećani su usled strahovanja tržišta da bi ta zemlja mogla biti primorana da reprogramira svoj dug ukoliko ne dobije novu pomoć Evropske unije.

Inspektori Evropske unije i Međunarodnog monetarnog fonda, koji trenutno borave u Atini, treba da procene da li će Grčka dobiti petu tranšu od 12 milijardi evra iz zajma za spasavanje od 110 milijardi evra, koji su joj prošle godine odobrili EU i MMF i koji joj je pomogao da izbegne bankrot.

Oni, takođe, treba da utvrde da li bi Atini trebalo ublažiti uslove tog zajma ili joj odobriti novu pomoć kako bi izbegla restrukturisanje duga.

Trebalo bi da tranša bude isplaćena u junu i od ključnog je značaja za pokrivanje 13,7 milijardi evra neodložnih potreba Grčke za finansijama.

Agencija Dau Džons objavila je da bi Atina već u junu mogla sklopiti novi sporazum o pomoći, u zamenu za uvođenje strogih mera, ali su te izveštaje brzo negirali zvaničnici Grčke i EU.

"Grčka ne vodi nikakve razgovore o bilo kakvom novom paketu pomoći", izjavio je za Rojters jedan zvaničnik grčkog Ministarstva finansija.

Grčka je ranije saopštila da vodi pregovore sa partnerima u EU o načinima za pokrivanje 27 milijardi evra finansijskog manjka u idućoj godini, pošto je priznala da verovatno neće biti u stanju da se vrati na tržišta obveznica, kao što je planirala.

Troškovi pozajmljivanja Grčke dostigli su rekordne nivoe pod uticajem bojazni da pomoć EU i MMF-a od 110 milijardi evra nije dovoljna da spreči bankrot te zemlje.

Grčka je juče platila kamatnu stopu od blizu 4,9 odsto na aukciji šest mesečnih obveznica, nešto više od 4,8 odsto na prodaji obveznica u aprilu, da bi pribavila 1,62 milijarde evra (2,34 milijarde dolara), pri čemu su domaći investitori bili glavni kupci.

Grčka Agencija za upravljanje javnim dugom je prvobitno bila planirala da pribavi 1,25 milijardi evra, ali je pozajmila više, jer je interesovanje investitora bilo veliko.