Zašto je popis u Crnoj Gori jabuka razdora

Poslednji put građani u Crnoj Gori na nacionalna, demografska, ekonomska i druga pitanja izjašnjavali su se 2011. I tamošnja praksa je da se popis sprovodi na deset godina. Onaj planiran za 2021. odložen je zbog pandemije.

Vlada je već duže od godinu u tehničkom mandatu i zato je opozicioni DPS tražio da se i 2023. preskoči. Od te odluke vlast ne odustaje, a stranka Mila Đukanovića najavljuje bojkot.

"Pored svih naših zahteva i dobre volje, Vlada i Monstat su se ignorantski ponašali sve ovo vreme. Nisu izašli u susret nijednom našem zahtevu. Njihov cilj je bio jasan – održati popis u ovom ambijentu i unijeti u sistem već pripremljene podatke, kako bi mogli da sprovedu etnički inženjering", kaže Danijel Živković iz DPS-a.

Tu odluku analizira koalicija Zajedno za budućnost Crne Gore.

"DPS prihvata popise stanovništva, jedino i isključivo, ukoliko su oni na vlasti ili ukoliko su oni organizatori. Svi drugi popisi za njih su 'osvajački i velikosrpski'. Zar se DPS, koji je uz 'Odu radosti'' najavljivao evropsku budućnost Crne Gore, sada uz 'posmrtni marš' odriče Evrope, jer upravo ovaj popis će biti sproveden po evropskim standardima, što je rekao i sam Evrostat", poručuju iz ove koalicije.

Evropski parlament rezolucijom je pozvao da se s popisom sačeka dok se ne  okonča politički zastoj. Ocenjuju da bi trenutno pojačao polarizaciju društva. Misija Unije u Crnoj Gori drugačijeg je stava.

U susret popisu tumači se i izjava patrijarha Porfirija prošle nedelje u Podgorici. Okupljenim građanima je poručio je da dostojanstveno svedoče ono što jesu – srpski identitet, srpski jezik i da su vernici Srpske pravoslavne crkve.

Da se popis odloži traže i nevladine organizacije i saveti nacionalnih manjina.

"Ključno pitanje, što bi se postiglo sa odlaganjem za tri ili šest mjeseci? Ajde, neko samo to kaže, kakva će to biti stabilnija politička situacija u Crnoj Gori nego ova što je. Opcija odlaganja nije besmislena, ali niko nije u ovih deset-petnaest dana rekao treba odložiti iz toga i toga razloga, jer će, ne znam, 15. marta, 15. marta biti, ne znam, bolji uslovi ili gori uslovi, da se ovo završi", objašnjava crnogorski ministar finansija Aleksandar Damjanović.

Popis je po definiciji putokaz državnom aparatu. Ne i u Crnoj Gori. Nedvosmisleno – političko je pitanje sa fokusom na nacionalno i versko izjašnjavanje.

"Smatram da se sada previše pravi problematizacija popisa da će on nešto da promeni, neće. Ono što će promeniti je određena forma narativa, može da potvrdi neke teze koje su postojale ranije, da je DPS pravio pritisak. Da li sada neke partije u Crnoj Gori žele da se određene brojke promene, to je nesumnjivo", smatra analitičar Stefan Đukić.

Istoričar Bogdan Živković očekuje da će popis ostati neka jabuka razdora.

"Crna Gora je specifična zato što je jedna od retkih zemlja koja nema jasnu nacionalnu većinu dokle god se u Crnoj Gori ne pronađe jasan konsenzus koji će ujediniti Srbe i Crnogorece i stvoriti zajednički identitet, taj popis će biti problematičan", tvrdi Živković.

Prema popisu od pre 12 godina u Crnoj Gori je živelo 45 odsto Crnogoraca, 29 odsto Srba, 9 odsto Bošnjaka, 5 odsto Albanaca, 3 odsto Muslimana, i po jedan procenat Hrvata i Roma.