Viktor Orban, vitez propalih integracija

Da je Viktor Orban izrazito neomiljen među političkom vrhuškom EU nije sporno. Pitanje je, međutim, koliko su njegovi politički stavovi – oko migracija, proširenja EU, antiruskih sankcija – legitimni i prihvaćeni unutar elektorata EU, čak ne kao ekskluzivno Orbanovi, već stavovi razuma koji Uniji garantuju dugi život.

Najnovije odmeravanje Orbanovog dubokog pada u izolaciju tiče se međusobnih odnosa unutar Višegradske grupe, političke platforme Češke, Slovačke, Mađarske i Poljske, osnovane 1991. I nakon pristupanja tih zemalja EU 2004, „Višegrad“ je ostao korektiv kojim su se te četiri centralno i istočnoevropske zemlje borile protiv Unijinog fokusa na velike, kao Nemačku, Francusku i Veliku Britaniju, ili na važne zemlje s juga, koje su zahtevale stalnu fanansijsku brigu, čak zaradile medijski nadimak „pigs“, svinje (Portugalija, Italija, Grka i Španija/Spain).

Dugo je Višegradska grupa uspevala da se održi kao kolektivni glas unutar EU, čak je za vreme austrijskog kancelara Kurca dobila Beč kao neformalnog pridruženog člana. Sad je s time gotovo, jer je Orban i tu ostao sam, pišu austrijski i nemački mediji u kombinaciji činjenica i navijanja.

Die Presse: „Već mesecima rastu razlike među članicama Višegradske grupe. Diplomate prenose informacije o glasnim svađama, uvredama i žestokim verbalnim obračunima daleko od oka javnosti (...) Orbana su svi napustili.“

Neposredan povod je Orbanov govor prošlog vikenda u Letnjoj akademiji u rumunskom regionu Bajile Tušnad, Transilvanija. Akademiju su 1990. zajednički osnovale Mađarska i Rumunija kao platformu za promociju odnosa između mađarske manjine i rumunske većine, pod blagonaklonim okom Bukurešta i Budimpešte. Od dolaska Orbana na vlast, Bajile Tušnad se sa strane EU, ali i od Rumunije kao domaćina doživljava kao Orbanova propagandna bina i neslužbeno zaobilazi.

Orbanov govor je bio „sarkastična, zlobna polemika protiv Zapada, SAD i EU“, pišu evropski mediji. Orbanovi stavovi: 1. „Glavne zapadne vrednosti su migracije, brisanje polova i rat.“ 2. Zato što su izgubile od Kine u ratu za svetsko vođstvo „SAD su postale opasne i guraju čitav svet u rat.“ 3. Vrhuška EU radi na rušenju tradicionalnih hrišćanskih temelja Evrope.“

Sve je već rekao prošle godine, komentarišu austrijski i nemački mediji, jedina novost je „dubina njegovog antiamerikanizma, uz preziranje Evrope, uzdizanje Kine i agresivno popuštanje Rusiji“ (DW).

U regionalnom smislu je na to došla i Orbanova podrška mađarskoj manjini u Transilvaniji, te tretmanu tog rumunskog regiona kao legitimnog simboličko-političkog polja Budimpešte. Nije neophodno znati rumunski jezik da bi se ovih dana razumeli naslovi rumunskih medija.

Češkog premijera Petra Fijalu Orban je posprdno nazvao „federalistom“ (Orbanov termin za „integraliste“ unutar EU) koji u efektu poništava nacionalne osećaje unutar Unije, demontira nacije.

Prag trenutno drži predsedavanje Višegradskoj grupi, pa je odgovor ispao podjednako grub.

Cilj komentara je da se pokaže proces rastuće izolacije Orbana, ućutka njegov glas i posrame svi koji u Orbanovim rečima prepoznaju legitimnu brigu za budućnost EU.

Die Presse: „Mađarski premijer zna da on kao osoba više nikada ne može računati na poštovanje unutar EU. Njegova misija je još jedino destruktivna, od čega se distanciraju čak i bivši prijatelji iz Višegradske grupe.“

Šta je Orban rekao 2022, ove samo rezignirano utvrdio

Svi mediji istovremeno spominju Orbanov govor od prošle godine kao momenat tačke bez povratka za „Višegrad“. Evo glavnih momenta iz njega. Godina je 2022, ali lako se pobrka sa 2023.

O „propasti Zapada“: „Stvarnost je, kad se pre sto godina govorilo o 'propasti Zapada' mislilo se na slabljenje njegove duhovne i demografske uloge. Ono što danas vidimo mnogo je gore – sad se radi o padu zapadne materijalne i političke moći.“

O aktuelnom ratu u Ukrajini: „Naša zapadna strategija stoji na četiri stuba. Na papiru izgleda racionalno, ima u njoj logike, našlo bi se i par tačnih brojeva. Prvi stub je da Ukrajina ne može da pobedi Ruse sama, već samo sa anglosaksonskim instruktorima i NATO oružjem. Drugi stub je naša pretpostavka da sankcije slabe Rusiju i destabilizuju njeno vođstvo. Treći strateški stub je da ćemo biti u stanju da izađemo na kraj sa ekonomskim posledicama tih sankcija tamo gde one nas pogađaju.

Četvrta strateška pretpostavka je da će se čitav svet poređati iza nas, jer mi imamo pravo. Umesto toga, na osnovu takve strategije, mi smo došli do situacije da danas sedimo u automobilu s četiri probušene gume. (...) Kad su sve četiri gume defektne, treba ih promeniti. Potrebna nam je nova strategija, u čijem središtu neće stajati pobeda u ratu, već mirovni pregovori i formulacija dobre mirovne ponude. Moram reći da zadatak EU nije u tome da se stavi na stranu Rusa ili Ukrajinaca, već, između Rusa i Ukrajinaca.“

O slabljenju moći EU: „Unija ne može postati svetsko-politički faktor, zato što kod sebe i u neposrednoj okolini nije u stanju da se brine za red i poredak. Najbolji primer je rusko-ukrajinski rat, on mora prestati. Ali ima i drugih primera. Protokol iz Minska je MORAO biti implementiran.

Hrvati u Bosni su prevareni od Bošnjaka – to je komplikovano pitanje, želim samo da znate da predstavnika hrvatske manjine u stvari biraju Muslimani, tako što koriste rupe u izbornom zakonu. (...) EU ćuti. Ili problem zaštite nacionalnih granica. Ne mora EU biti svetski faktor, dovoljne bi bilo kad bi imala ambicije i bila u stanju da štiti vlastite granice.

Ali Unija to ne može, jadan Salvini, koji je to probao, eno ga, odvukli ga na sud i spremaju mu zatvor. Ili proširenje na Balkanu – Grčka je u EU, Mađarska je u EU, a između njih je ogromna crna praznina, Balkan, koji bi EU iz čisto geopolitičkih i ekonomskih razloga MORALA da uzme u članstvo. Ali Unija za to nije sposobna. Evropa ne mora da čezne za globalnom ulogom, dovoljno je da sebi postavi skromnije ciljeve. Da ostvari nešto što je moguće, tu kod sebe u kući i oko kuće!“

O geopolitičkom profitu: „Ko profitira od ovog rata? Odgovor je, profitiraju oni koji raspolažu vlastitim energetskim izvorima. Rusi profitiraju. (...) Naravno Sjedinjene Države profitiraju. Znao sam šta nam se sprema kad su Amerikanci 2013. najavili strateški izvoz svoje skupe i prljave nafte iz škriljaca.“