Читај ми!

Potočari, obeležena 28. godišnjica zločina u Srebrenici

Sahranom posmrtnih ostataka 30 osoba, komemoracijom, polaganjem cveća i molitvom u Memorijalnom centru Potočari, obeležena je 28. godišnjica zločina u Srebrenici. Uz porodice žrtava, skupu su prisustvovali verski lideri, brojni domaći i međunarodni zvaničnici, koji su pozvali na pomirenje i dijalog. I ove godine skup je protekao bez delegacije Srbije.

Danas je najteži dan u životu svake majke i svakog čoveka koji ima i malo duše i srca, poručila je Ajša Omerović iz Udruženja "Majke Srebrenice". Istim rečima bol opisuju i potomci još 30 žrtava zločina u Srebrenici, koje su danas pokopane.

Među njima, najmlađi je u julu 1995. godine imao 15 godina, a najstariji 65 godina – Nezir Muminović. Od njega se, uz prisećanje na njihov poslednji susret, oprostio sin. 

"Poslednji put sam ga video pred rat. Kada smo krenuli, otišao sam za Tuzlu, a on je ostao je u rodnom selu kod Skelana. I '93. godine bio je u Srebrenici. Sa padom Srebrenice '95. godine došao je sa majkom i ujakom u Potočare. Rekli su mi da je streljan u Pilicama. Čekao sam dugo. Majka ima želju da dok je živa može da se ukopa", priča Safet, sin nastradalog Nezira.

Traga se za još hiljadu osoba

Na groblju Memorijalnog centra Srebrenica – Potočari, do sada je sahranjena 6.751 osoba. Traga se za još oko 1.000, čiji su ostaci, pretpostavlja se, skriveni u masovnim grobnicama ili rasuti po šumama duž trase kojom su marširali.

"Ukopala sam oca 2011. i danas kopam ovog brata starijeg, mlađeg još nisam našla i ne znam ništa“, kaže Hamdija Fejzić, zamenik načelnika Opštine Srebrenica.

Za preživele, ali i bošnjačke političare, polemika o tome da li je ono što se desilo u Srebrenici genocid je neprihvatljiva.

"Kultura sećanja jača istinu i pravdu. Kulturom sećanja suprostavljamo se kulturi laži, negiranja zločina i genocida. Kultura sećanja je jedini izlazak iz spirale nasilja i zla, jedini način da izlečimo društvo od bolesti mržnje", ukazuje Denis Bećirović, član Predsedništva BiH.

O relativizaciji zločina govori i visoki predstavnik u BiH Kristijan Šmit. Najavljuje da će dopuniti zakon koji je poslednjih dana mandata njegov prethodnik potpisao, a kojim se zabranjuje negiranje genocida.

"Imamo jasnu obavezu da zaustavimo tenzije koje dovode u pitanje počinjene zločine. Pozivam nadležne da procesuiraju negiranje genocida i glorifikovanje ratnih zločinaca. Potrebno je da proširimo zakonske odredbe gde počinioci ratnih zločina, osuđeni počinioci, ne mogu da imaju pravo da obavljaju javne funkcije", poruka je Kristijana Šmita, visokog predstavnika u BiH.

Poruke i iz Brisela

Poruku pomirenja u video-poruci poslali su predsednici Crne Gore i Turske. Iz Brisela zajedničko saopštenje šefa evropske diplomatije i komesara za proširenje. 

"Evropa se seća svoje odgovornosti i neuspeha da zaštiti. Danas, dok rat ponovo besni na evropskom kontinentu, zaklinjemo se da ćemo učiniti bolje da odbranimo mir i zaštitimo život", navode Žozep Borelja i Olivera Barheljija u saopštenju.

Za zločine u Srebrenici koja je bila "zaštićena zona", izrečeno je pet doživotnih kazni pred Haškim tribunalom, a pred sudovima u zemljama regiona, uključujući i Srbiju je osuđeno 47 osoba na više od 700 godina zatvora.

понедељак, 04. новембар 2024.
6° C

Коментари

Bravo
Шта је све (не)дозвољено да се једе када имате повишен холестерол
Krusevac
Преминуо новинар Драган Бабић
Omiljeni režiser
Луис Буњуел – редитељ који нам је показао да ово није најбољи од свих могућих светова
Posle toliko vremena..
Репер Диди најбогатији међу славнима, Ђоковић на 68. месту
Zdravlje
Редовно коришћење аспирина узрокује хиљаде смрти годишње