Slovenija, "izbrisani" dobijaju spomenik

Gotovo 26.000 Jugoslovena je pre 31 godinu, u jednoj noći, ostalo bez identifikacije. Već samostalna Republika Slovenija izbrisala ih je iz registra stanovnika, čime su izgubili ekonomska i socijalna prava i pravo na zdravstvenu negu. Ove godine, blizu centra Ljubljane, biće otkriven spomenik kao sećanje na najgrublje kršenje ljudskih prava u modernoj Sloveniji.

Uz Ljubljanicu, na prostoru nekadašnje fabrike bicikala "Rog", niče veliki javni park i kreativni centar. Na samom ulazu planirano je da stoji spomenik "izbrisanima" – gornji deo slova Ć.

Vuk Ćosić, koji je sa Aleksandrom Vujovićem i Irenom Vele pobedio na konkursu za idejno rešenje, kaže da je to slovo svojevremeno bilo znak da onaj ko ga ima u prezimenu pripada drugorazrednima u Sloveniji.

"Vrlo je ozbiljna i pozitivna stvar što se Ljubljana bavi time, što se ipak suočava sa sopstvenim demonima, što napada sopstveni nacionalizam. Nacionalizam nikome ne donosi pobedu. Samo smrt", ističe Ćosić.

Ljubljana se seća svih onih koji su preko noći izgubili pravo na posao, školovanje i stanovanje.

Slovenački Amnesti internešenel organizovao je otvorenu izložbu u centru grada. Od države zahtevaju novi zakon koji bi ispravio nedostatke postojećeg.

"Prošla je 31 godina od brisanja, a status je sredila tek polovina izbrisanih. Sa druge strane, imamo ljude u Sloveniji koji su posle 31 godine bez stalnog i privremenog prebivališta, nisu imali pristup lekaru, nemaju primanja, neće imati ni pravo na kućnu negu, a ako ne urede status ni na penziju", kaže Nataša Posel iz Amnesti internešenela.

Šok, trauma...

Kako je danas izbrisanima? Jedno od lica sa plakata je Slavica Đuričić. Dobila je bebu 1992. godine i izgubila status u Sloveniji.

"Dobila sam otkaz u firmi. Šok, trauma. Nisam nikad verovala da ću ostati bez posla. Nismo živeli na državni račun, već smo radili", kaže Slavica Đuričić.

Narednih 19 godina provela je u Bosni i Hercegovini. Ni tamo nema nikakva prava jer je izbeglica iz Slovenije.

"Nekoliko puta su mi rekli kad sam nešto tražila da idem u svoju Sloveniju", navodi Slavica, koja je 2011. uspela da dobije stalni boravak, ali ne i državljanstvo.

U znak sećanja na mnoge koji su prošli kroz tu borbu, vode je trenutno ili su se predali, u Ljubljani će od 4. do 6. maja, uz trasu najposećenijeg marša, stanovnici prestonice još jednom podsetiti na one koji su nekada bili Ljubljančani, a ostatak života to moraju da dokazuju.