Kako je Hrvatska zaslužila ulazak u zonu Šengena i koja je cena toga

Gotovo deceniju od prijema u evropski klub, Hrvatska će pristupiti i zoni Šengena. Kada 1. januara budu uklonjene 73 rampe na kopnenim prelazima ka Sloveniji i Mađarskoj, najveću korist imaće hrvatski građani i privreda jer gotovo 80 odsto trgovinske razmene ostvare sa zemljama Šengena.

"Hrvatska je visokoturistička zemlja, pogotovo za evropske goste je dostupna automobilom i ako se manje čeka, manje se stvaraju gužve, jasno je da će više ljudi dolaziti", navodi Jasmin Klarić, urednik portala Telegram.hr.

Do prijema Bugarske i Rumunije u klub bez granica nikako da dođe. Uslove su ispunili, ali usprotivila se Austrija, a u slučaju Bugarske i Holandija. Sofiji i Bukureštu se zamera, kako se navodi, nekontrolisani priliv nelegalnih migranata. Bugarskoj i korupcija, a u Šengen čekaonici je od 2011.

"Posle 2013. i 2014. godine sa migrantskom krizom situacija je veoma složena u Evropi i to utiče na situaciju Bugarske i Rumunije, mada je granica Bugarske i Turske mnogo značajnija za EU", objašnjava Nikolaj Krastev, novinar iz Bugarske.

Koja je cena Šengena 

Zbog granice sa Turskom, prijem Bugarske je veliki bezbednosni izazov. Mada, Sofija je od Brisela dobila uveravanja da će do kraja sledeće godine imati više sreće. Ovoga puta nagrađena je Hrvatska. Ali, sudeći po svedočenjima izbeglica i izveštajima nevladinih organizacija – za nezakonito postupanje prema ljudima, koji beže od rata i neizvesnosti.

"Kada u obzir uzmete cenu ili stvari koje je Hrvatska u poslednjih sedam godina radila, onda vidite da je cena Šengena krvava. Mislim da je najilustrativniji slučaj pogibija Madine Hoseini – devojčice koja je u jednom od takvih incidenata izgubila život", navodi pravnik Nikola Kovačević.

Jasmin Klarić kaže da to što je Hrvatska radila na granicama sigurno nije bilo bez znanja EU i njene skrivene podrške.

"Njima je bilo glavno da što manje ilegalnih migranata dolazi do njihovih zemalja pa su okretali glavu na ono što se događalo na našoj granici, a što se zapravo događa i na većini spoljnih granica EU", rekao je Klarić.

Hoće li se išta promeniti da Srbiju 

Iz Rumunije je ka našim granicama, prema izveštajima iz civilnog sektora, samo prošle godine bilo oko 50.000 tzv. "pušbekova". Ali prijem Hrvatske u Šengen zonu, dodatno povećava izazove za Srbiju, uvereni su u Upravi granične policije. Oni koji im već sedam godina svedoče, kažu da se situacija na terenu neće znatno promeniti.

"Sada kada odete bilo gde u Vojvodinu, Sombor, Šid možemo da pričamo sa ljudima koji su doživeli neprijatno iskustvo sa graničnom policijom Hrvatske, da ga tako najblaže nazovemo i, nažalost, od marta 2016. na evropskim granicama je došlo do suspenzije vladavine prava i ljudskih prava", kaže pravnik Nikola Kovačević.

Šengenski kodeks zabranjuje "pušbekove" – zabranjuje nasilje i kršenje ljudskih prava. Šengenska zona trenutno obuhvata 22 države članice EU. Prostoru bez graničnih rampi pripadaju još i Švajcarska, Norveška, Lihtenštajn i Island.