Tihi rat Tirane i Teherana – hakeri, dronovi i pretnje
Iranska Revolucionarna garda zapretila je napadima na bazu iranskih disidenata u Albaniji, samo dan pošto su hakeri počeli da objavljuju spisak albanskih političara protiv kojih, navodno, policija vodi istrage. Vlada u Tirani demantuje upad u bazu podataka ministarstva unutrašnjih poslova. Diplomatski odnosi dveju zemalja ne postoje od upada iranskih hakera u albanski sistem u julu i prethodnog udara iranskih disidenata na sisteme vlasti u Teheranu.
"Mogućnosti iranskih dronova nisu ograničene na okolne države... Dronovima lako možemo da dobacimo do baze Mudžahedin-e Kalka u Albaniji", objavile su iranske vlasti, nekoliko dana pošto je policija u toj državi objavila da je ta organizacija regrutovala 77 osoba uhapšenih tokom nereda u Iranu.
"Iran ima nevidljive samoubilačke i jurišne dronove koji mogu da pređu razdaljinu između Irana i Albanije i napadnu metu", tvrde vlasti u Iranu, navodeći da prema međunarodnom pravu imaju pravo da napadnu baze i pripadnike Mudžahedin-e Kalka (MEK) na način na koji su to činili protiv Islamske države Amerikanci u Iraku i Siriji.
Iranske pretnje usledile su posle masovnih protesta u toj državi zbog ubistva Mahse Amini, za čiju je smrt okrivljena policija. Tokom demonstracija, iranska policija je uhapsila na hiljade demonstranata, a aktivisti tvrde da je ubijeno najmanje 130 osoba.
Vlasti u Teheranu su za nerede okrivili Izrael, Ameriku i disidentske grupe, poput Mudžahedin-e Kalka, čijih 3.000 pripadnika već desetak godina živi u kompleksu nedaleko od Drača.
Od kraja proleća, pripadnici MEK-a su optuživani za upade u baze podataka iranskih institucija, uključujući naftnu kompaniju i lokalne vlasti u Teheranu. Teheran je uzvratio žestokim sajber napadima kojima je paralisan rad nekoliko albanskih državnih institucija.
Istraga, u kojoj su učestvovali "Majkrosoft" i američki Federalni istražni biro otkrila je da su ti napadi povezani sa grupama hakera bliskih vlastima u Teheranu, pa je Albanija, ubrzo zatim, proterala kompletno diplomatsko osoblje Irana.
"Vlada je odlučila da okonča diplomatske odnose sa Islamskom Republikom Iran. Odluka na snagu stupa odmah", rekao početkom septembra albanski premijer Edi Rama, objašnjavajući da "drastična odluka odgovara težini pretnje koju je predstavljao sajber napad."
Iranski lider Ali Hamnei je, početkom 2020. godine, Albaniju nazvao "malom, ali zlom evropskom državom u kojoj američki elementi sarađuju sa iranskim izdajnicima i kuju planove protiv Islamske republike".
Dve godine kasnije, iranski hakeri objavili su 1,7 gigabajta podataka za koje tvrde da su pokupljeni iz baze podataka Memeks, koju koristi albanska policija. Među imenima koja su do sada objavljena nalaze se bivši i sadašnji zvaničnici vlade u Tirani.
Albanska vlada je od lokalnih medija zatražila da ne objavljuju ove podatke, tvrdeći da
se radi o falsifikatima, ali je istovremeno priznala da u saradnji sa Majkrosoftom i Federalnim istražnim biroom radi na normalizaciji rada "pogođenih sistema".
Nekadašnji premijer Albanije Salji Beriša, međutim, smatra da objavljeni dokumenti ipak potiču iz policijskog sistema, tvrdeći da ovakav razvoj situacije predstavlja ozbiljan udar na bezbednost države.
"Kategorično demantujemo da su dvoje ministara, kao i bivši ministar, predmet kriminalističke istrage", saopštila je albanska policija, dok je premijer Rama objavljene dokumente nazvao "montiranim".
Dokumenti koje su objavili iranski hakeri napisani su na engleskom jeziku, što u velikoj meri dovodi u pitanje njihovu autentičnost.
Albanske institucije su, sredinom jula, bile meta žestokog sajber napada, posle kojeg su nedelju dana ostale paralisane brojne državne institucije. Nekoliko američkih kompanija koje se bave digitalnom bezbednošću, uključujući i "Mandijant", sa "priličnom sigurnošću" su za krivce označili iranske hakere, koji su želeli da spreče konferenciju kontroverzne disidentske organizacije Mudžahedin-e Kalk.
Albanija je, pre dve godine, zbog navodnih planova za napad na bazu organizacije Mudžahedin-e Kalk kod Drača, već prognala dvojicu iranskih diplomata, što je ionako loše odnose dve države svelo na najniži mogući nivo.
Spor Tirane i Teherana počeo je kada je 2011. godine, tadašnji premijer Salji Beriša, u želji da udovolji Amerikancima, prihvatio da kod Drača smesti nekoliko stotina pripadnika ove organizacije koju Iran smatra odgovornom za izdaju i smrt najmanje 12.000 vojnika.
Odnosi su dodatno zaoštreni krajem januara, kada su pozive na ubistvo iranskog vrhovnog vođe ajatolaha Alija Hamneija emitovale televizije. Nekoliko sati kasnije, odgovornost za napad pripisana je hakerima, simpatizerima otpadničke organizacije Mudžahedin-e Kalk.
Upad u strogo kontrolisani etar u prvi je plan, posle mnogo godina, izbacio organizaciju čiji su se pripadnici posle niza sukoba sa čelnicima Islamske Republike rasuli širom sveta, te glavnu bazu, uz pomoć Amerikanaca, uspostavili u prilično tajanstvenom kompleksu koji je pre desetak godina nikao nedaleko od Drača.
Коментари