Politička kriza u Crnoj Gori – od litija do nepoverenja Vladi

Na krilima litija, koje su bile mirni protesti protiv Zakona o slobodi veroispovesti, ali i artikulisale ogromnu energiju naroda i želju za promenama, a trajale, širom Crne Gore, čitavih osam meseci, koalicije okupljene oko Demokratskog fronta, Ure i Demokrata, ostvarile su na parlamentarnim izborima u avgustu 2020. godine dovoljno glasova za većinu u parlamentu i dale predlog za mandatara.

Vlada Zdravka Krivokapića je izglasana u Skupštini, 4. decembra, 2020. godine, i time je praktično prekinuta tridesetogodišnja vladavina DPS-a Mila Đukanovića.

Premijer je tada najavio kao jedan od ključnih ciljeva, potpisivanje Temeljnog ugovora sa Srpskom pravoslavnom crkvom, ali to do danas nije urađeno.

Vladu je najavio kao ekspertsku, bez političara, i u njoj nije bilo mesta za poslanike pobedničkog DF-a, ali je ipak, napravio kompromis i mesto vicepremijera ponudio lideru Ure, Dritanu Abazoviću.

Upravo je Abazović inicirao izglasavanje nepoverenja ovoj vladi, uz obrazloženje da ona izaziva institucionalnu krizu, da je usporila evropske integracije, i otežala saradnju zakonodavne i izvršne vlasti.

Kriza za krizom produbila neslaganja u Vladi 

Vlada je izgubila i podršku DF-a, polovinom prošle godine, između ostalog i zbog usvajanja rezolucije o Srebrenici, i razrešenja ministra pravde, Vladimira Leposavića.

Nije sproveden ni po zakonu obavezan popis stanovništva, niti ažuriran birački spisak, na kome su, kako se tvrdi, hiljade "fantomskih" imena.

Unutrašnje nesuglasice i pritisak DPS-a spolja, tokom 14 meseci rada Vlade, produbljivali su krizu koja je kulminirala polovinom januara, kada je Dritan Abazović podneo inicijativu za izglasavanje nepoverenja vladi Zdravka Krivokapića.

Koncept koji je ponudio je nova vlada, uz podrušku barem 49 poslanika, i u startu najavio da u njoj neće biti mesta ni za DPS ni za DF.

Danas kaže da je to samo jedan od predloga - predlog Ure.

"Ostajemo pri našem stavu, ne mora uopšte da bude prihvaćen od bilo koga, ko god ima bolju ideju, održiviju, bolju, mislim da je logično da je prezentuje, samim tim mi ćemo se odrediti prema tome, podržaćemo ili ne. Ako neko ima bolji koncept, koji je održiv, nismo jedina opcija koja je spremna da ide u opoziciju, ja ostajem pri tome, ali vjerujem da put pomirenja ide uz onaj predlog koji smo mi dali", istakao je Abazović.

U ovdašnjoj javnosti pozicija te buduće vlade se smatra vrlo izazovnom, jer će ona, ukoliko bude imala podršku i dosadašnje opozicije, ući u demontažu sistema koji je uspostavio upravo DPS.

"Vrlo izazovna pozicija. Kada je riječ o onome što slijedi, moguće čak da je i jednako važno sa kojom većinom ćete vi ući taj proces, odnosno koliko poslanika ćete imati za podršku. Ukoliko imate 49, tri petine ukupnog broja poslanika, tada vi imate većinu potrebnu za imenovanje vrhovnog državnog tužioca, sudije ustavnog suda, i članove Sudskog savjeta, da prevedem – vi tada imate jak upliv u reformu onog što slijedi - tužilaštva i sudstva. Bez toga, obračun sa korupcijom na visokom nivou i kriminalom, uopšte, teško da je moguć", ukazuje politički analitičar iz Podgorice Srđan Perić.

Dodaje da postoji i jedna kontradikcija – da će za ta rešenja podršku tražiti u parlamentu od onih koje izvesno ugrožava ta borba.