Severna Makedonija, manevar i posledice

Iako predstavnici socijaldemokrata i stranke na čijem se čelu nalazi Ali Ahmeti tvrde da ishod lokalnih izbora neće imati većeg uticaja na dalji rad koalicione vlade, premijer Zoran Zaev je najavio da će i zvanično podneti ostavku, te da će koalicija na čijem se čelu nalazi, dobiti novog lidera.

Na listi potencijalnih kandidata nalaze se i Nikola Dimitrov, Ljupčo Nikolovski i Fatmir Bitići. Pominju se i neimenovani eksperti, te visoki funkcioner DUI Artan Grubi.

Do utorka uveče, vladajuća koalicija se nadala da bi Zoran Zaev mogao da se predomisli i nastavi da vodi koaliciju, što je odlazeći makedonski premijer odbio.

Zaev je, istovremeno, odbacio i mogućnost raspisivanja vanrednih parlamentarnih izbora u čemu ga je snažno podržao drugi veliki gubitnik lokalnih izbora – lider DUI Ali Ahmeti.

"Ni građani, ni država nemaju potrebu za održavanjem vanrednih izbora", rekao je ministar spoljnih poslova Bujar Osmani televiziji Alsat-M, navodeći da je Zaev podnošenjem ostavke postavio "etički standard u regionu".

"Ne mislim da je vreme za postavljanje standarda i etiku. Imamo ozbiljnije probleme", rekao je Osmani.

Gotovo istovremeno, u Tetovu – glavnom uporištu njegove stranke, trajalo je slavlje rivalske Bese, koja je po prvi put od osnivanja uspela da preuzme kontrolu nad nekom od opština u kojima Albanci čine većinu. Kako navode lokalni posmatrači, Besi je podršku dao i izvestan broj tetovskih Makedonaca, koji se u tom gradu retko pojavljuju na biralištima u drugom krugu izbora.

Rivalski VMRO-DPMNE, pak, ne deli Osmanijevo mišljenje.

"Pobedili smo u 42 opštine i Skoplju... Ukoliko se računaju prvi i drugi krug glasanja imamo 110.000 glasova više... Vreme je za hitne vanredne izbore", rekao je lider najveće opozicione stranke, Hristijan Mickoski.

Predstavnici SDSM-a se ne slažu s ovom računicom tvrdeći da je vladajuća koalicija na lokalnim izborima osvojila 19.000 glasova više od rivala, navodeći da vanredni izbori ne dolaze u obzir, jer je "država važnija od razularenosti Mickoskog".

Za SDSM zabrinjavajuća je činjenica da, prema istraživanjima javnog mnjenja, VMRO-DPMNE ima prednost, prvi put u poslednje četiri godine.

Jedina stvar oko koje se vlast i opozicija slažu je da Severnu Makedoniju, kao i ostatak sveta, očekuje ekonomska i energetska kriza, te nastavak borbe protiv pandemije koronavirusa. Do početka pregovora sa EU, Makedoniju deli i rešavanje prilično besmislenog spora sa Bugarskom.

Retorika iz Sofije, koja žestoko insistira na tvrdnjama da makedonski jezik postoji od 1944. godine, te da su makedonski nacionalni heroji, uključujući Goce Delčeva, u stvari bili Bugari, dodatno je pooštrena posle ostavke Zorana Zaeva.

"Ne možemo da ne budemo zabrinuti zbog podele VMRO-DPMNE, jer se oni zalažu za raskidanje dogovora i zadržavanje natpisa na kojima se opisujemo kao bugarski okupatori", rekao je nekadašnji zamenik premijera Bugarske Krasimir Karakačanov.

Bugarska i Makedonija su 2017. godine potpisale Ugovor o prijateljstvu, dobrosusedskim odnosima i saradnji, koji Skoplje smatra jedinim preduslovom za početak pregovora sa EU. Bugarska je jedina zemlja koja blokira početak pregovora Skoplja sa Evropskom unijom.

Da li će Bugarska ostati jedina prepreka Makedoniji pred početak pregovora sa EU zavisiće u velikoj meri od razvoja situacije u Skoplju.

Grčka, sa kojom je Zaev pre dve godine postigao dogovor kojim je okončan dve decenije dug spor oko imena Makedonije, iz drugog političkog ešalona upozoravaju da bi se put od Skoplja do Brisela mogao ponovo iskomplikovati ukoliko neka buduća vlada ne bude poštovala Prespanski sporazum.