Skoplje: Teška strateška greška Bugarske

Odluka Bugarske da blokira početak pregovora Severne Makedonije sa EU je "neodgovorna i teška strateška greška", ocenila je vlada u Skoplju.

Reakcija Skoplja usledila je svega dan pošto je Sofija, tražeći od Mekedonaca da promene istorijske udžbenike i redefinišu korene makedonskog jezika i nacionalnog identiteta, blokirala početak pregovora Skoplja i Evropske unije.

"Makedonski nacionalni identitet nije i neće biti predmet pregovora. Makedonski narod i makedonski jezik su stubovi makedonskog identiteta", saopštila je vlada u Skoplju, navodeći da će učiniti sve kako bi se prepreke na putu ka EU uklonile u najskorije vreme.

Još jedan, četvrti, bugarski veto na početak pregovora Severne Makedonije sa EU usledio je posle neuspešne diplomatske inicijative, tokom koje su evropski zvaničnici pokušali da ubede zvaničnike u Sofiji sa postignu kompromisno rešenje o pitanjima koje Sofija smatra spornim.

"Učinili smo sve što je bilo moguće da bi došlo do kompromisa... Nezadovoljni smo činjenicom da Bugarska blokira pristupne pregovore zbog bilateralnih pitanja koja ne pripadaju kontekstu proširenja", rekao je novinarima u Briselu neimenovani diplomata EU.

Istovremeno, u Sofiju je doputovao nekadašnji makedonski premijer i ministar odbrane Vlado Bučkovski, koji će o otvorenim pitanjima u naredna dva dana razgovarati sa premijerom Bojkom Borisovim, ministarkom spoljnih poslova Ekatarinom Zaharijevom, te nizom drugim zvaničnika.

Šta želi Sofija?

Bugarska i Makedonija su 2017. godine potpisale Ugovor o prijateljstvu, dobrosusedskim odnosima i saradnji, koji Skoplje smatra jedinim preduslovom za početak pregovora sa EU.

Vlasti u Sofiji pak smatraju da je pre početka pregovora potrebno rešiti pitanja koja se odnose na makedonski nacionalni identitet, odnosno pitanje jezika i identiteta nacionalnih heroja, među kojima je Goce Delčev.

Suštinski, Sofija nastoji da zaustavi zahteve da se Makedoncima u Bugarskoj prizna status nacionalne manjine, što će, kako tvrdi Zaharijeva, biti rešeno kada Skoplje prizna da makedonski jezik i identitet imaju bugarske korene.

Bugarska je jedina zemlja koja blokira potpisivanje sporazuma o upravljanju granicama između Severne Makedonije i Evropske agencije za graničnu i obalsku stražu.

Sofija insistira da se makedonski jezik, nadalje, zove zvanični jezik Republike Severne Makedonije ili u određenim slučajevima fusnota uz objašnjenje: "Prema Ustavu Republike Severne Makedonije".

Bugarska navodi i da je "makedonski jezik nastao 1944. godine", te da može da se računa jedino kao "pisana regionalna forma bugarskog jezika".