Šest stvari koje treba da znate o Nikolaju Čaušeskuu

„Opasan komunistički agitator“ – tako je opisivan Čaušesku 30-ih godina kada je postao aktivan član Komunističke partije. Zbog političkog angažmana više puta je zatvaran, a iza rešetaka je 1943. godine upoznao Georgija Dežu, budućeg predsednika Rumunije.

Kada su komunisti 1947. godine potpuno preuzeli vlast, Čeušesku je od predsednika omladine partije postao ministar poljoprivrede 1952. godine. Deža je ubrzo uveo Centralni komitet, pa Politbiro, a Čaušesku je važio za drugog na lestvici najmoćnijih ljudi u državi.

Izuzetna popularnost – Tri dana su bila potrebna Čaušeskuu da posle smrti Deže 1965. godine postane generalni sekretar Radničke partije, kojoj je odmah promenio ime u Komunistička partija. Početak vladavine obeležila je izuzetna popularnost, liberalizacija i smanjivanje cenzure štampe.

Spoljna politika bila je prilično nezavisna za državu Varšavskog pakta, što se najbolje videlo u javnoj osudi invazije na Čehoslovačku, učestvovanju na sednicama Pokreta nesvrstanih, brojnim sastancima sa svetskim liderima i učestvovanju rumunskih sportista na Olimpijskim igrama 1984. godine u Los Anđelesu.

Kult ličnosti – Promena kursa došla je nakon dalekoistočne turneje kada je, po uzoru na lidere NR Kine i Severne Koreje, Mao Cedunga i Kim Il Sunga, Čaušesku viziju napredne Rumunije poistovetio sa svojim kultom ličnosti. Crpeći inspiraciju iz brojnih komunističkih „kulturnih revolucija“, Julskom tezom 1971. godine je osudio liberalizaciju sprovedenu šest godina ranije. Pokrenuo je neostaljinističku ofanzivu protiv bilo kakvog vida kulturne autonomije, uvodeći ideološke smernice u sve delove društva.

Uvođenju potpune kontrole nad životom u Rumuniji, Čaušesku se umnogome oslonio na tajnu policiju Sekuritateu, koja je, proporcionalno broju stanovnika, bila najveća obaveštajna služba u Istočnom bloku. Na svom vrhuncu 80-ih godina brojala je 11.000 agenata i skoro pola miliona doušnika. Zbog svoje brutalnosti i odgovornosti za mučenje i smrt hiljada ljudi, Sekuritatea je ostala poznata kao jedna od najbrutalnijih tajnih policija na svetu.

Loši ekonomski potezi i nepovoljni zajmovi – Arapski naftni embargo od 1973. do 1974, koji je doveo do dramatičnog porasta cene nafte na svetu, pogodovao je Rumuniji kao velikom proizvođaču "crnog zlata". Želeći da iskoristi trenutno stanje, Čaušesku je pokušao da od Rumunije napravi najvećeg evropskog prerađivača nafte i to ne samo svoje već i one sa Bliskog istoka.

Partnere u ovom poduhvatu našao je na Zapadu, odakle je podigao ogromne zajmove. Zbog niske produktivnosti rumunskih graditelja, ali i zemljotresa koji je 1977. godine srušio veliki deo Bukurešta, gradnja gradnja rafinerija i drugih postrojenja kasnila je godinama, a kada su početkom 80-ih završena, cene nafte su pale, što je dovelo do velikih finansijskih problema u Rumuniji.

Nepovoljni zajmovi, od čak 13 milijardi dolara, doveli su do potpunog iscrpljivanja zemlje, a Čaušesku je reagovao naredbom da se najveći deo poljoprivrednih i industrijskih proizvoda izvozi kako bi Rumunija u potpunosti vratila dugove, ali je to dovelo do restrikcija nafte, gasa, struje i dramatičnih nestašica hrane.

Streljanje vladajućeg bračnog para – Sa jedne strane propisi i zakoni koji su uređivali sve sfere života i sveprisutna Sekuritatea, a sa druge užasni ekonomski rezultati doveli su do velikog narodnog nezadovoljstva sredinom 80-ih, koje je kulminiralo poslednjih mesec dana devete decenije XX veka.

Decembar 1989. godine obeležili su protesti u Temišvaru i Bukureštu. Čaušesku optužuje strane sile za mešanje u unutrašnje stvari Rumunije, a 21. decembra organizovao je miting podrške vlasti, koji se pretvorio u potpuni haos.

Vladajući bračni par pobegao je helikopterom, ali su uhvaćeni i uhapšeni u Trgovištu. Sudilo im se po hitnom postupku i 25. decembra su osuđeni na smrt. Pre nego što je streljan zajedno sa svojom suprugom Elenom, Čaušesku je otpevao Internacionalu.