Hrvatski predsednički kandidati o putu Srbije u EU i ćiriličnim tablama

Aktuelna predsednica Kolinda Grabar Kitarović izjavila je sinoć da će Hrvatska insistirati na ispunjavanju svih kriterijuma za Srbiju koja, kako je rekla "mora da se suoči sa svojom prošlošću" i "doživi katarzu onoga što je uradila Hrvatskoj i drugim susedima".

"Apsolutno ću insistirati na pronalasku nestalih pre ulaska u EU", rekla je Kitarovićeva.

Miroslav Škoro je istakao da neće dići ruku za ulazak Srbije u EU dok se ne reše pitanja nestalih, granice, ratne odštete, kulturnog blaga i arhiva koji se nalaze u Beogradu.

Zoran Milanović je rekao da je pitanje da li Hrvatska ima interes da to uradi.

"Sa članicama bivše Jugoslavije u robnoj razmeni imamo 30 odsto izvoza. Jedno je Vučić, drugo je Srbija", rekao je Milanović.

Ivan Pernar je naglasio je da ne mrzi ni Srbe ni Srbiju i da ih smatra bratskim narodom, ali da se iz ljubavi protivi ulasku Srbije u EU iz jer to može da dovede do "demografskog sloma i ekonomskog uništenja".

Dalija Orešković smatra da Hrvatska treba da se pita o ulasku Srbije u EU jer njenom političkom scenom upravljaju iste strukture kao i u Hrvatskoj.

Anto Đapić rekao je da je srpska politika nepromenjiva prema Hrvatskoj od rata do danas i da o ulasku Srbije treba da se pita narod u Hrvatskoj, na referendumu.

Pitanje ćiriličnih tabli u Vukovaru 

Jedno od pitanja za predsedničke kandidate bilo je i da li treba postaviti ćirilične ploče u Vukovaru.

Kolinda Grabar Kitarović se upitala zašto se forsira ćirilica pre zadovoljenja pravde i dodala da prvo treba rešiti kažnjavanje ratnih zločinaca, pa onda govoriti o ćirilici.

Miroslav Škoro je istakao da stanovnici Vukovara o tome moraju da odluče.

Zoran Milanović je rekao da je to pitanje idealan teren za trgovce mržnjom i da je to pre svega pitanje zakona i vladavine prava.

Anto Đapić smatra da je ćirilica provokacija koja traje godinama i da će taj problem rešiti promena Ustava, a Dalija Orešković da to nalaže Ustav i da će postavljanje ćiriličnih tabli naučiti mlade da poštuju druge kulture.

Svih 11 kandidata odgovaralo je na različita pitanja, između ostalog i o odnosu prema BiH, migrantima i zaštiti granica.