Van der Belen: Evropska porodica nepotpuna bez Zapadnog Balkana

Van der Belen je, na godišnjem prijemu za diplomatski kor, rekao da se Austrija zalaže za pristupanje šestorke Zapadnog Balkana.

Osim toga, Van der Belen je u obraćanju izrazio nadu da povlačenje SAD iz Sirije neće voditi ka zaoštravanju građanskog rata.

"I za Siriju mora postojati nada, nada i da povlačenje američkih snaga neće voditi ka novim nestabilnostima ili ratnim dejstvima", poručio je u obraćanju pred predstavnicima iz 129 država sveta.

Van der Belen je kritikovao nacionalizam, unilateralizam, udaljavanje od univerzalnih pravnih normi, istupanje iz međunarodnih dogovora.

Posebno je kritikovao SAD u sa vezi politikom prema klimatskim promenama. Takođe je naglasio da je prošle godine obeleženo 180 godina diplomatskih odnosa Austrije i SAD.

Predsednik Austrije se založio za konstruktivni dijalog sa Rusijom.

Van der Belen je ocenio da će 2019. biti važna godina za EU ukazujući na Bregzit - "ako do njega stvarno dođe", kao i diskusiju o budućnosti Unije, izbore za Evropski parlament i uspostavljanje nove Evropske komisije.

Knajsel: Teško ubediti Francusku i Holandiju na proširenje EU

Ministarka spoljnih poslova Austrije Karin Knajsel je, na konferenciji za štampu na kojoj je rezimirala spoljnopolitičku aktivnost Austrije u prošloj godini, izrazila zadovoljstvo što su, za vreme predsedavanja Austrije EU, otvorena nova poglavlja u pristupnim pregovorima Srbije i Crne Gore.

Međutim, istakla je da nije bilo lako pridobiti podršku za evropsku perspektivu zemalja Jugoistočne Evrope, kao što su Srbija ili Albanija, i druge, u Hagu ili Parizu.

"Umor koji je prisutan već je poznat. Lično sam osetila u razgovorima koje sam vodila od proleća da su kod mojih partnera u zapadnoevropskim zemljama izbori za Evropski parlament bili veoma blizu. Nama je taj region geografski, istorijski i ljudski bliži, što nije slučaj za Holandiju ili Francusku", rekla je Knajselova.

Podvukla je da je veoma teško uveriti Holanđane i Francuze da je Jugoistočna Evropa deo Evrope.

"Ja nikada ne govorim o Zapadnom Balkanu, jer ne volim tu reč, koja je veštački pojam. Pored toga Balkan se shvata negativno izuzev ako je reč o hrani. Politički ima negativnu konotaciju. Dosledno govorim o Jugoistočnoj Evropi i za mene je Muzej savremene umetnosti u Beogradu deo Evrope, za mene je Filharmonija Sarajeva deo Evrope. Osećam se možda privrženija, na osnovu geografskog položaja, tom regionu nego neko, na primer, u Belfastu", objasnila je Knajselova.

Dodala je i da njeno "evropsko-političko srce" jasno kaže da se ne može Jugoistočna Evropa ostaviti po strani u vakuumu, ali istovremeno i razume da u Holandiji ili Francuskoj postoje drugačija viđenja.

Apelovala je na francuskog i holandskog kolegu da se prisete prošlosti.

"Bili ste oni koji su geopolitički uvek razmišljali u većim kategorijama. Podsetila bih na Miterana 80-ih godina. Niko tada nije želeo zemlje Mediterana koje su neposredno izašle iz vojnih dikatatura. Francuzi su bili ti, koji su ih uveli u EU, oni su bili ti koji su se trudili i oko Rumunije. Neophodno je uvek primeniti onu praksu koja već postoji", poručila je Knajselova.

Istakla je da Evropu treba shvatiti kao kulturni prostor i na osnovu toga delovati.

"Dvojno državljanstvo u slučaju 'tvrdog' Bregzita"

Knajselova smatra da bi, u slučaju "tvrdog" Bregzita, odnoso nedogovorenog istupanja Velike Britanije iz EU, Austrijancima u toj zemlji trebalo omogućiti dvojno državljanstvo.

Knajselova je navela da u Velikoj Britaniji živi oko 25.000 državljana Austrije.

Sumirajući rezultate predsedavanja Austrije EU, rekla je da je zadovoljna i da EU treba da počne da "gleda dalje od svog nosa", tojest pojačano geopolitički razmišlja.

Prenela je i da će biti pokrenut novi projekat koji će omogućiti novinarima izvan EU da do tri meseca borave u Austriji i sprovedu istraživanja.

Taj projekat će finansirati Ministarstvo spoljnih poslova, a to je, kako kaže, moguće jer je ona dolaskom na funkciju sprovela smanjenje izdataka za oglašavanje te kuće za čak 80 odsto.