Bez izlaza u Makedoniji

Makedonija tone sve dublje u haos. Država nema vladu, a parlament je obezglavljen. Sada su otkazani i lokalni izbori, tako da će gradonačelnici i gradska veća u maju morati da odstupe sa funkcija, a da nemaju naslednike. Ono što je još gore – rešenja nema ni na vidiku.

Makedonski predsednik Đorđe Ivanov pisao je predsedniku Saveta Evropske unije Donaldu Tusku kako bi ga izvestio o komplikovanoj situaciji u toj bivšoj jugoslovenskoj republici. Taj problem bio je tema i na Samitu Evropske unije, jer on preti da se prelije i na druge balkanske zemlje.

Ivanov ne želi da dodeli mandat socijaldemokratama (SDSM) za sastavljanje vlade, bez obzira na to što oni imaju 67 od 120 poslanika, koliko broji makedonski parlament. Njegovo ustavnopravno obrazloženje glasi: pakt SDSM-a sa tri albanske partije preti jedinstvu zemlje.

Koalicioni dogovor predviđa da se albanski jezik, kojim govori četvrtina ili čak trećina stanovništva, što je oko dva miliona ljudi, tretira isto kao i makedonski. Dosada je zvaničan bio samo makedonski jezik, i ćirilično pismo. Tako bi u budućnosti novčanice makedonskog denara trebalo da budu ispisane i albanskim jezikom, policijske i vojne oznake bi, u regionima u kojima Albanci čine više od 20 odsto stanovništva, trebalo da budu dvojezične, a i pred sudom bi upotreba albanskog jezika trebalo da postane uobičajena praksa.

Pozivi na nasilje

Međutim, ni Brisel ni Vašington ne mogu da privole Ivanova da se drži demokratskih standarda i da parlamentarnoj većini omogući formiranje vlade. Pritom se u osnovi uopšte ne radi o nacionalnim već o krivičnopravnim pitanjima.

Naime, od pre godinu dana, protiv dugogodišnjeg premijera Nikole Gruevskog, koji je ujedno i predsednikov politički staratelj, specijalna državna tužiteljka sprovodi istragu. Gruevski se sumnjiči za kriminalne radnje i korupciju širokih razmera, i za opstruiranje rada pravosudnih organa i uticaj na medije. Zbog toga što mnogima iz tabora Gruevskog preti zatvor, ne želi se ni po koju cenu da se opozicionim snagama dozvoli dolazak na vlast i zato se ide ka novim izborima.

VMRO-DPMNE, stranka Nikole Gruevskog, koja je godinama bila na vlasti, sistematski podgreva antialbansko raspoloženje. Ove nedelje su na zgradu Muzeja albanskog jezika u Bitolju bačeni molotovljevi kokteli. Gruevski pak sve otvorenije poziva svoje pristalice na nasilje, a tokom demonstracija napadani su i kritički orijentisani novinari.

Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Federika Mogerini upozorila je, nakon prošlonedeljne posete Skoplju, da ono što se događa u Makedoniji predstavlja "igranje vatrom". Situacija sa Albancima na čitavom balkanskom poluostrvu je inače veoma eksplozivna: kako na jugu Srbije tako i u Crnoj Gori, ali i na Kosovu. Čak i u matičnoj republici – Albaniji, vlada napeta situacija između vlade i opozicije, a ne isključuje se ni nasilje.

Ujedno ne bi trebalo zaboraviti da ni sukobi iz 2001, koji su ličili na građanski rat između Makedonaca i Albanaca, u toj zemlji nisu tako davna prošlost. Slično je bilo i pre dve godine, tokom sukoba u Kumanovu, kada su život izgubile desetine ljudi.