sreda, 18.05.2016, 10:25 -> 17:11
Izvor: RTS, Tanjug
Godišnjica smrti sarajevskog Romea i Julije
Sudbina Boška i Admire jedna je od onih ratnih ljubavnih priča koja nikoga nije ostavila ravnodušnim tog 18. maja 1993, ali ni danas, 23 godine kasnije jer njihova ljubav bila je jača od smrti. Ovde možete pogledati priču o sarajevskom Romeu i Juliji iz RTS-ove emisije "Kvadratura kruga".
Srbin Boško i Muslimanka Admira brutalno su ubijeni na sarajevskom Vrbanja mostu, a njihova zagrljena tela su na tom mestu ostala i nekoliko dana kasnije. Slika te tragedije obišla je svet, a njihove ubice do danas nisu identifikovane.
Sarajevski Romeo i Julija, kako ih mediji u regionu najčešće nazivaju, simbol su zajedništva i suživota u glavnom gradu BiH, iako oni nemaju spomen-obeležje.
Upoznali su se na sarajevskoj Olimpijadi, a prijateljstvo je ubrzo preraslo u srednjoškolsku ljubav, koja se nastavila i kada su glavni grad BiH zasule granate.
Njihovi roditelji su podržavali tu ljubav. Zajedno su išli na letovanja, zimovanja i zabave – bili su nerazdvojni. Planirali su budućnost, zajednički život, venčanje, decu, starost, a onda im je sudbina na mostu, koji je Sarajevo delio na dva dela, zauvek prekinula snove.
Boško zbog Admire nije otišao iz Sarajeva, a iako su živeli kilometrima daleko, viđali su se svakog dana. Godinu dana nakon početka rata u BiH odlučili su da napuste grad i potraže bolji život negde gde njihova ljubav neće biti osuđivana i gde neće morati da hodaju pognute glave zbog imena i prezimena.
Preko zajedničkog prijatelja su se dogovorili o izlasku iz opkoljenog Sarajeva pa su 18. maja 1993. godine krenuli ka slobodi. Verujući da je na snazi primirje, nisu čekali noć nego su krenuli u 17 sati, ali su stigli samo do Vrbanja mosta, gde je prvi metak iz snajpera pogodio Boška, a potom i Admiru.
Spomenik Bošku i Admiri
Smrtno ranjena, ona je dopuzala do mrtvog Boška, zagrlila ga i izdahnula. Njihova tela su sedam dana ležala na istom mestu jer su se nalazila na "ničijoj zemlji", a na kraju su ih izvukli pripadnici Vojske Republike Srpske i pokopali ih na groblju u Lukavici.
Po završetku rata Admirini roditelji su tela prebacili u Sarajevo, gde su sahranjeni jedno pored drugog na groblju Lav.
Sarajevski portal Kliks podseća da je priču o Bošku i Admiri svetu preneo američki reporter Kurt Šork preko Rojtersa, koji je javio da su im tadašnje vlasti s jedne i druge strane linije razgraničenja dozvolile da je pređu.
"Boško i Admira hodali su najmanje 500 metara desnom obalom Miljacke, potpuno izloženi pogledima vojnika s obe strane. Nakon što su prešli liniju pod kontrolom bosanske strane i krenuli prema naselju Grbavica pod kontrolom Srba, neko ih je pogodio", napisao je Šork.
Uputstvo
Komentari koji sadrže vređanje, nepristojan govor, neproverene optužbe, rasnu i nacionalnu mržnju kao i netoleranciju bilo kakve vrste neće biti objavljeni. Govor mržnje je zabranjen na ovom portalu. Komentari se moraju odnositi na temu članka. Prednost će imati komentari gramatički i pravopisno ispravno napisani. Komentare pisane velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i kraćenja komentara koji će biti objavljeni. Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu webdesk@rts.rs. Polja obeležena zvezdicom obavezno popunite.
Broj komentara 9
Pošalji komentarSimbol onog sto je bilo moguce?
Upoznata sam sa tim slucajem. Vreme nije smanjilo simbolizam njihove ljubavi niti mogucnost znacenja u sadasnje vreme. Gubitak i zalost za roditelje i sve ostale koji su verovali da ljubav moze prevazici sve. Svi ostali su mislili kako ubiti jedni druge, dok su njih dvoje mislili koliko se vole.
Zločin i kazna
Dvadeset dve godine je prošlo od ubistva simbola sarajevskog stradanja i simbola stradanja jednog rata kojeg su nam Amerikanci sa ostalim zapadnjacima organizovali i pokrenuli. Smatralo se da je Sarajevo pod srpskom opsadom, a ovaj primer je dokaz da je pola Sarajeva bilo pod opsadom druge strane. Godine 2002. u svedočenju tužilaštvu kantona Sarajevo i na suđenju Ratku Mladiću u Hagu, agent bosanske tajne službe AID, Edin Garaplija posvedočio je da mu je lično Nedžad Herenda objasnio kako su on i Dragan Šošić, kao pripadnici Alijinih "Ševa", po naredbi vrha Sarajeva, ubili Boška i Admiru kako bi optužili srpsku stranu.
Laka im zemlja.
Lepa priča
Lepa ljubavne priča. Samo ne treba je zloupotrebljavati na štetu onih koji nisu krivci za raspad Jugoslavije. Trajalo je dokle je trajalo, a rat su izazvali oni koji su tu zemlju i stvorili i koja je postojala dok im je trebalo.U vihorima istorije i ratova ima i dirljivih situacija i primera ljudskosti. Samo mora se ostati realan, a to je da je Sarajevo ostalo, a da Srba više nema.
@Sarajevo ljubavi moja
Danas više niko neće reći da pre 30 god Sarajevo nije bilo bolji i sretniji grad. Mogu samo reći da mi je žao, ali mi nije jasno zašto ti osećaš krivicu zbog toga i kažeš "Sve smo upropastili"? Oni su tako hteli i uspeli. Ja sa tim nemam ništa!
Sarajevo ljubavi moja
Svaka ti je na mestu,potpisujem.Bio sam u vojsci 78-79 god. i znam kakvo je bilo moje(uvek cu to reci)Sarajevo.A bio sam i pre 2god.i razocarao sam se.Sve smo upropastili.
Tragično
Ovo je ipak poruka mladim da se odupru podjelama na vjerskoj ili bilo kojoj drugoj osnovi.Zamislite junačinu koji je dobro sakriven i bezbedan puca i ubija dvoje mladih zaljubljenih koji nemaju takve predrasude i žele samo normalan život.Ako je živ izvršioc ili nalogodavac bilo s koje je strane i pročita ovo nevjerujem da može da izdrži taj pritisak učinjenog zla............Zašto??????????
Podsećanje na to "da je ljubav slepa"
ali i da mržnja isto tako zaslepljuje! Danas, sve češće čujemo neke druge priče. Na venčanjima često naglašavaju kako su bračni drugovi tog dana "Obavili Najvažniji Posao u Životu"! A gde se izgubi Ljubav?
sta reci
ja sam bivsi sarajlija koji je prezivio rat u Sarajevu,a oni su bili mojih godina.Potresla me ova prica jer sam se ponovo sjetio svega.Ne znam sta je svrha i koji je razlog ove reportaze i price i sta se sa tim htjelo postici.Onog Sarajeva vise nema,to je sada jedan sasvim drugi grad.Ono fino i dobro Sarajevo, zajednicko, u kom se dobro zivilo prije rata vise ne postoji i definitivno ce umrijeti onog dana kada umru svi koji ga se sjecaju.Ovo sto je nastalo poslije rata,to nema nikakve veze sa onim nekadasnjim gradom,otisli su Srbi, otisli su Hrvati,otisao je i veliki dio Muslimana sarajlija kao i druge nacije.Tu sada zive sasvim drugi ljudi od kojih vecina i nije iz Sarajeva.Rat je ucinio svoje,zavladala je mrznja i kao sto ova reportaza rece pobjedilo je zlo.To na zalost vise niko ne moze promjeniti ni vratiti na staro.I suvise mnogo ljudi je izginulo,ljudi su se podjelili i tu je zavrsena prica.Sada jedino entiteti mogu da saradjuju ekonomski i to je sve.
Spomen obeležje
Ovo je još jedan od dokaza dokle može da dovede pomračenje razuma. Neka se više nikada ne desi ovakav zločin. Zar ne bi mogla neka humanitarna organizacija da organizuje zibrku za spomen obeležje ovih ljudi ljubavi ako već gradske ili Republičke vlasti nisu do sada postavili to obeležje.