Hrvatskoj vojsci oduzeto oružje na granici sa Austrijom

Kako je objavio portal Indeks, austrijska policija zaustavila je počasni vod hrvatske vojske i nije im dozvolila pristup komemoraciji.

Prema navodima hrvatskog portala, austrijskoj policiji je bila sumnjiva jedna od pušaka koje su nosili pripadnici počasnog voda hrvatske vojske.

Zapovednik voda je bez uspeha pokušao da objasni austrijskom policajcu da iz te puške ne može da se puca i da služi samo za ceremonije.

Niko od vojnika nije mogao da prođe u prostor za komemoraciju i potom su vraćeni u Zagreb, a prethodno je austrijska policija odvela sve pripadnike vojske i svaku pušku je posebno fotografisala.

Ovaj skandal je, kako prenose hrtvatski mediji, prokomentarisao Boris Blažeković, bivši izaslanik hrvatskog Sabora u parlamentarnoj skupštini NATO-a.

"Naoružana vojska ne sme preko granice ukoliko to ne dozvoli Vlada, potvrdio je Sabor, te na kraju predsednica. To je nedozvoljeno i taj dilentatizam u ponašanju unutar države danas je prava sramota. Naprosto je nedopustivo da se takve stvari dešavaju. Očigledno tu niko ne zna kako se država vodi", objasnio je Blažeković.

Predstavnici hrvatskog državnog vrha na komemoraciji

U Blajburgu, u Austriji danas je obeležena 71. godišnjica stradanja pripadnika snaga kvislinške ustaške Nezavisne Države Hrvatske i drugih poraženih vojnih formacija u Drugom svetskom ratu, ali i civila.

Na komemoraciji pod pokroviteljstvom Sabora Hrvatske učestvovali su predstavnici hrvatskog državnog vrha. 

Na putu prema Blajburgu jutros su na groblju Dobrava kod Maribora zajednički venac položili predsednik Sabora Hrvatske Željko Rajner i prvi potpredsednik vlade Tomislav Karamarko, saopštila je vlada.

Tamo je bilo i nekoliko ministara, među kojima i ministar spoljnih poslova Miro Kovač i ministar kulture Zlatko Hasanbegović.

Zajednički venac na spomenik na Blajburškom polju položili su predsednik Sabora, prvi potpredsednik vlade, a u ime predsednice Hrvatske Kolinde Grabar Kitarović, njena izaslanica, predsednica Udruženja Hrvatski križni put Bruna Esih.

Na komemoraciji u Blajburgu nije bio prisutan premijer Tihomir Orešković koji je u petak sam posetio Tezno i Blajburško polje.

Orešković je pozvao sve učesnike današnje komemoracije u Blajburgu da učestvuju dostojanstveno i s poštovanjem, jer je, kako je navela vlada u saopštenju, razlog obeležavanja te tragedije samo i isključivo iskazivanje pijeteta žrtvama.

Venac za žrtve juče je u Blajburgu položio i potpredsednik vlade Božo Petrov iz Mosta i o tome izvestio jutros putem svog Fejsbuk profila. On je takođe pozvao na prestanak podela.

Komemoraciju u Blajburgu organizuje Počasni blajburški vod, a pokrovitelj je od ove godine ponovo Sabor Hrvatske, dok je supokrovitelj Hrvatski narodni sabor Bosne i Hercegovine.

Sabor Hrvatske ukinuo je pokroviteljstvo toj komemoraciji 2012. godine u vreme vlade koalicije levog centra pod obrazloženjem da su se na Blajburškom polju "odvijale završne i legitimne borbe između Narodnooslobodilačke vojske i tada već gotovo poraženih Pavelićevih snaga", te da je tamo bilo stradanja vojnika s obe strane, ali ne i nevinih žrtava, kojih je, međutim, bilo na Križnom putu.

Prošle godine pokrovitelj je bila predsednica Hrvatske Kolinda Grabar Kitarović.

Na tim komemoracijima, na kojima je proteklih godina bila vrlo vidljiva ustaška ikonografija, nikad nije bilo najviših hrvatskih funkcionera.

Bivši premijeri, kao i bivši predsednik Ivo Josipović polagali su vence kod spomen-ploče na Blajburškom polju, ali ne u vreme komemoracije.

Iako je po preuzimanju funkcije prošle godine aktuelna predsednica najavila da će ići na komemoraciju u Blajburg, od toga je odustala, pa je tamo otišla nekoliko dana ranije, bez pratnje medija.

Tada je na sličan način, bez najave i u tajnosti posetila i Jasenovac, što je naišlo na brojne kritike.

Ove godine nije bila ni u Jasenovcu ni u Blajburgu, već je tamo poslala svoje izaslanike.

"Blajburškom tragedijom" naziva se stradanje pripadnika snaga NDH i drugih poraženih vojnih formacija u Drugom svetskom ratu, kao i civila.

Oni su hteli da se predaju savezničkim snagama, ali su ih one predale jugoslovenskoj vojsci. Deo zarobljenih odmah je ubijen, a deo je sledećih nekoliko meseci ubijen u marševima kroz bivšu Jugoslaviju, zvanim Križni put. Tačan broj ubijenih još nije utvrđen.