Oko: Četiri godine rata u Ukrajini – gde su danas Kijev, Moskva i njihovi saveznici

Četiri godine od početka rata, Ukrajina i Rusija nalaze se u produženom sukobu bez jasnog ishoda, dok saveznici sa obe strane odmeravaju političku, vojnu i diplomatsku podršku. Diplomata u penziji Vladimir Vereš upozorava da je Moskva ušla u rat sa pogrešnim procenama i da, uprkos vojnoj nadmoći, nije ostvarila ključne političke ciljeve. Redovni profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu Siniša Atlagić ocenjuje da je Ukrajina najveći gubitnik dosadašnjeg toka sukoba, jer je izgubila teritoriju, stanovništvo i prethodni državni okvir.

Pre tačno četiri godine, 24. februara 2022, ruske snage ušle su u Ukrajinu, a sirene za vazdušnu opasnost u Kijevu označile su početak rata koji i dalje traje. Na četvrtu godišnjicu, u ukrajinsku prestonicu doputovalo je 11 visokih zvaničnika, među njima i najviši predstavnici Evropske unije, dok je predsednik Volodimir Zelenski objavio video-poruku u kojoj poziva američkog predsednika Donalda Trampa da se lično uveri u posledice rata, u trenutku kada se pregovori vode bez jasnih naznaka skorog mirovnog dogovora.

Diplomata u penziji Vladimir Vereš kaže da je od početka jasno da je Rusija vojno jača zbog veličine, resursa i broja stanovnika, ali da niko u Moskvi nije očekivao da će rat biti aktuelan i 2026. godine.

"Da je neko pre četiri godine, na današnji dan, rekao bilo kome u Rusiji – počev od (predsednika Ruske Federacije) Vladimira Putina, pa do bilo kog građanina – da će rat trajati četiri godine i da se još neće završiti, u to niko ne bi verovao. Podaci i procene su bili pogrešni. Broj žrtava je ogroman, a mesta koja su Rusi zauzeli su u potpunosti uništena, ne postoje", ističe Vereš.

Redovni profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu Siniša Atlagić navodi da je Ukrajina u kontekstu svega što se izdešavalo u prethodne četiri godine najveći gubitnik.

"Ona je izgubila sebe i kakvo god da bude rešenje, ona neće biti u onom obliku u kojem je postojala ranije. Ukrajinski narod je izgubio zemlju. Kod Rusa je minus ekonomski i postoje problemi zbog sankcija, ali ne toliko veliki koliko se predstavljaju. Takođe, Rusija, ako sve bude kako trenutno jeste, dobija teritoriju koja njoj nije neophodna, ali koja predstavlja verovatno najveći rezervoar najkvalitetnijih sirovina u Evropi i u koju ulazi šest do sedam miliona stanovnika", naglašava Atlagić.

EU za Ukrajinu, Rusi za ispunjenje zacrtanih ciljeva

Vereš napominje da nema posebne poruke u tome što na obeležavanju četiri godine od početka rata, u Kijevu – među 11 zvaničnika koji su posetili ukrajinsku prestonicu – nije bilo lidera Francuske, Nemačke i Ujedinjenog Kraljevstva.

"Svi oni su se izjasnili za dalju podršku Ukrajini i ostaju na toj liniji i (Emanuel) Makron i (Fridrih) Merc i Englezi. U Kijev su, svakako, došli najveći saveznici, poput Poljske i baltičkih zemalja. Zapadna solidarnost i dalje stoji, osim podrške Mađarske, Slovačke, kao i pozicije Sjedinjenih Američkih Država, koja je nešto drugačija", ocenjuje Vereš.

Atlagić podvlači da sankcije Evropske unije nisu dale rezultate kakve su u Briselu očekivali.

"U Moskvi se to ne oseća, cene su relativno niske u odnosu na naše standarde. Raspoloženje je takvo da 87 odsto građana Ruske Federacije smatra da zapadne sankcije na njih ne utiču. Kada je reč o ratu, oko 45 procenata ispitanika veruje da će se rat uskoro završiti. Međutim, oko 60 odsto građana smatra da Rusija ide dobrim putem i da treba da, kolokvijalno rečeno, istera svoje i realizuje ciljeve koji su zacrtani specijalnom vojnom operacijom", ukazuje Atlagić.

Rat u Ukrajini – kraj ili nastavak sukoba

Vereš smatra da će rat trajati duže od rokova koji se pominju u javnosti.

"Datumi koji se pominju vezuju za Trampovu računicu – u junu i novembru – pogotovo onaj koji je vezan za jesen – kada se u Americi održavaju izbori na pola mandata pred koje aktuelni predsednik biračima hoće da poruči kako je dogovorio mir u još jednom sukobu. Međutim, u Moskvi govore o neostvarenim ciljevima, koji nisu teritorijalni. Kremlj neće pristati na bilo kakve ustupke u regionu Donbasa. Takođe, tražiće promenu rukovodstva u Kijevu, ograničenja ukrajinske vojske i spoljnopolitičkog angažovanja Ukrajine", tvrdi Vereš.

Atlagić procenjuje da u Rusiji smatraju kako se Tramp ne ponaša u skladu sa "duhom Enkoridža", odnosno onim što je dogovoreno na avgustovskom sastanku sa Putinom na Aljasci.

"Pre nekoliko dana ste mogli da čujete (ministra spoljnih poslova Rusije Sergeja) Lavrova, koji je rekao da su oni tamo razvili duh Enkoridža, a da im se kasnije zapleni brod ili uhapse (donedavnog predsednika Venecuele Nikolasa) Madura, ili se dogodi nešto što nije u skladu sa onim što je dogovoreno. Mislim da Vašington nema toliki uticaj na Kremlj koliko se čini", zaključuje Atlagić.

Emisiju u celosti možete da pogledate u video-zapisu na početku teksta.