Moskva: Regruti neće ići u nove regione; Orban o rešavanju "Orbanovog problema" – EU će se raspasti

Мађарски премијер Виктор Орбан рекао је да ће курс ка милитаризацији Европске уније (ЕУ) довести до распада уније.

Орбан је коментарисао објављивање листа Фајненшел тајмс (ФТ) о потреби решавања "Орбановог проблема".

"ФТ је у праву у вези једне ствари: Европа је на прагу дарвинистичког тренутка. Они желе да претворе ЕУ од мировног пројекта у пројекат рата.

"Ово није еволуција, ово је пропадање“, написао је он на својој страници на друштвеној мрежи Икс.

Према речима мађарског премијера, ЕУ намерава да казни Мађарску због њене жеље да брзо реши сукоб у Украјини.

Он је истакао да Брисел доприноси продужењу непријатељстава, док ће Будимпешта наставити да брани своју позицију.

"Морамо се одупрети, чак и ако желе да нас казне“, закључио је Орбан.

(Известија)

Регрути који су уписани на војну службу неће се слати у нове регионе Русије нити за учешће у специјалним операцијама, саопштило је Министарство одбране Русије. 

"Предстојећа регрутна кампања ни на који начин није повезана са специјалном војном операцијом у Укрјаини. Регрутације ће се одвијати на плански начин, у роковима утврђеним законодавством Руске Федерације", наводи се у саопштењу.

Назначено је да је у оквиру кампање за регрутацију планирано слање 160.000 хиљада регрута у трупе.

Обавештавање о регрутацији вршиће се и путем папирних позива и електронским путем преко портала државних служби.

(Известија)

Украјина жели да окоча овај рат што је брже могуће, али је важно да се гарантује безбедност и да мир буде дуготрајан и достојанствен, рекао је председник Володимир Зеленски самиту у Бучи, коме су присуствовали председници парламената из више земаља.

"То значи да Русија не треба да добије никакву корист или награду од овог рата и не треба да избегне поштену одговорност за оно што је урадила. Не може доћи до нормализације зла, односно једноставног враћања на однос који је био пре онога што сви сада видимо, према таквој Русији", нагласио је Зеленски.

Руска окупација Буче је трајала 33 дана, од 27. фебруара до 31. марта 2022.године За то време животе је изгубио 561 цивил, укључујући 12 деце, наводи Кијев.

(Унијан, Украјинска правда)

Украјина је поново извела нападе на руске енергетске објекте и у недељу је напала трафо-станицу у региону Брјанска, саопштило је руско Министарство одбране.

"У протекла 24 сата, упркос изјавама кијевског режима да не нападају енергетске објекте, Оружане снаге Украјине наставиле су да нападају енергетску инфраструктуру Руске Федерације", наводи то Министарство.

(Интерфакс)

Кабинет украјинског председника Володимира Зеленског демантовао је писање британског Економиста да се Зеленски спрема да се кандидује за други мандат на председничким изборима у јулу.

Из канцеларије је такође демантовано да је Зеленски одржао састанак о изборима у јулу на којем је он наводно, према писању Економиста, дао налог свом тиму да организује изборе, пренео је Унијан.

Извор из украјинске владе рекао је да је сада главно питање постизања мира, а да је потпуно нетачно да су припреме за изборе већ у току.   

Извор из тима бившег украјинског председника Петра Порошенка рекао је да тренутно практично нема шансе да се оконча рат и одрже избори.

Шеф украјинске Централне изборне комисије Олег Диденко рекао је да, према важећем законодавству, Врховна рада мора да донесе одлуку о заказивању председничких избора у року од месец дана након завршетка ратног стања.

Економист је објавио, позивајући се на изворе из украјинске владе, да би председнички избори у Украјини могли да буду одржани већ овог лета, а да Зеленски намерава да се кандидује за други мандат.

(Танјуг)

Шведска је најавила трансфер свог највећег пакета војне помоћи Украјини, вредног скоро 1,6 милијарди долара, потврдио је министар одбране Поул Јонсон.

Навео је да пакет укључује, између осталог, подршку украјинској противваздушној одбрани, артиљерији, сателитским комуникацијама и поморским способностима.

(Европска правда)

Министар одбране Холандије Рубен Брекелманс изјавио је да ћета држава издвојити две милијарде евра за војну помоћ Украјини.

Министар је навео да та помоћ предвиђа подршку украјинском пројекту "Линија дронова", која треба да прошири употребу дронова у елитним јединицама копнених снага и државне граничне службе.

(Guardian)

Духовни саветник председника САД Доналда Трампа, пастор Марк Бернс, посетио је Бучу, Ирпин и Борођанку у Кијевској области, где је видео последице руске агресије. То је на Фејсбуку објавио главни рабин Украјине Моше Реувен Азман.

Како је нагласио Асман, Бернс је "својим очима видео последице злочина руске војске над цивилним становништвом Украјине и лично чуо сећања сведока који су преживели ову страшну окупацију".

"Оно што је видео дубоко га је погодило – није крио бол, огорчење и искрено саучешће", рекао је Асман.

(Укринформ)

Украјина је поставила циљ да распореди 15.000 робота на фронт до краја ове године. То се наводи у материјалу ЕП позивајући се на директора одељења за набавке Министарства одбране Глеба Каневског.

Напомиње се да је, за разлику од претходне године, уговарање већ у току.

Агенција за одбрамбене набавке ЕП известила је да је Министарство одбране у другој половини 2024. године закључило 6 уговора за набавку земаљских робота а за први квартал 2025. – 31 уговор.

"Прошле године смо ставили стотине робота на прву линију фронта. Ове године планирамо да их ставимо на хиљаде", рекао је директор Тенцореа Максим Василченко.

(Украјинска правда)

Руски председник Владимир Путин потписао је указ о регрутацији руских држављана од 18 до 30 година у војну службу од 1. априла до 15. јула.

"Одређујем да ће се од 1. априла до 15. јула 2025. године спроводити позив на служење војног рока држављана Руске Федерације старости од 18 до 30 година који нису у резервном саставу и подлежу позиву на војну службу", наводи се у указу.

Напомиње се да је планирано да се позове 160.000 Руса.

(Известија)

Шефица европске дипломатије Каја Калас позвала је Русију да покаже добру вољу и постигне договор о прекиду ватре у Украјини.

Она је рекла да су гестови којима би Русија могла да покаже добру вољу враћање украјинске деце која су "депортована у Русију" и ослобађање ратних заробљеника.

Говорећи уочи састанка европских министара спољних послова у Мадриду на тему рата у Украјини, она је такође позвала САД да изврше притисак на Кремљ да стави тачку на трогодишњи сукоб.

Француски министар спољних послова Жан Ноел Баро рекао је уочи састанка да Русија дугује јасан одговор САД о томе да ли уопште жели да иде на путем мира.

Пољски министар спољних послова Радослав Сикорски рекао је да је на украјинској влади да одлучи када и да ли ће дозволити распоређивање иностраних трупа на свом тлу.

(Reuters) 

Председник Русије Владимир Путин остаје отворен за контакт са америчким председником Доналдом Трампом, изјавио је портпарол Кремља Дмитриј Песков, након што је амерички председник изразио љутњу због изјава Владимира Путина. 

"Ако буде потребно, такав разговор може да се организује веома брзо", рекао је Песков новинарима, преноси РИА Новости.

Одговарајући на новинарско питање да ли се ове седмице очекује телефонски разговор двојице председника, Песков је рекао да тренутно нема заказаног разговора.

Оценио је да ће бити потребни значајни напори да се побољшају односи Русије и САД, који су тренутно, према његовим речима, на најнижој тачки.

"Ово је само почетна фаза, након периода кад су наши односи потонули на најнижу тачку. Због тога су потребни значајни напори да се ситуација поправи", рекао је Песков.

Додао је да Русија и САД раде на имплементацији идеја које се односе на украјинско решење, али да још нема конкретних података.

"Радимо и на имплементацији неких идеја у вези са украјинским споразумом. Овај посао је у току. За сада нема никаквих специфичности о којима бисмо могли и требало да вас обавестимо. То је процес који је још траје", навео је Песков.

Он је навео да Русија и САД нису потписале документе о заједничким пројектима о ретким земним металима, истичући да су америчке санкције и даље на снази, као и да важе ограничења за америчке компаније.

Истакао је да поједине америчке компаније показују заинтересованост за пројекте ретких земних метала у Русији, наводећи да то потенцијално може значити да је реч о "оностраним интересима и обострано корисним пројектима".

Одговарајући на питање новинара да ли може да оцени перспективу Црноморског споразума и да ли ће тај споразум гарантовати безбедност Кримског моста, Песков је рекао да се још не може говорити о целом спектру питања која су на дневном реду у контексту Црноморске иницијативе.

Шеф Беле куће, Доналд Трамп је јуче за Ен-Би-Си њуз рекао да је веома љут и бесан због позива лидера Кремља Владимира Путина да уведе привремену спољну администрацију у Украјини. Запретио је да ће увести нове царине на руску нафту.

(NBC NEWS, Reuters, Известија, Танјуг,) 

Кијевски режим наставио је са нападима на руске енергетске објекте, што указује на неспособност да пристане на било какве обавезе у вези са решавањем сукоба у Украјини, саопштено је из руског Министарства одбране.

"У протекла 24 сата, упркос изјавама кијевског режима да не нападају енергетске објекте, Оружане снаге Украјине наставиле су са нападима на енергетску инфраструктуру Руске Федерације", истиче се у саопштењу.

Додаје се да је украјинска војска извела нападе на трафостаницу и високонапонске далеководе у Брјанској области, због чега је искључен високонапонски далековод од 10 киловата, што је довело до престанка снабдевања електричном енергијом.

Прошле недеље, руски председник Владимир Путин разговарао је телефоном са својим америчким колегом Доналдом Трампом, када је, између осталог, руски лидер позитивно одговорио на идеју да се стране у сукобу у Украјини међусобно уздрже од напада на објекте енергетске инфраструктуре током 30 дана и дао војсци одговарајућа упутства.

Касније је украјински председник Володимир Зеленски рекао да ће Украјина подржати предлог да се зауставе напади на енергетску инфраструктуру, али свега неколико сати након тога Кијев је са три дрона напао пумпну станицу Кавкаска у Краснодарској области. 

Овај удар је био први у низу напада на енергетску инфраструктуру које су извеле украјинске оружане снаге током прекида ватре.

(Интерфакс) 

Мађарски министар спољних послова Петер Сијарто потврдио је да је затражио од украјинског министра енергетике Хермана Галушченка да обустави нападе на руску енергетску инфраструктуру која води ка Мађарској.

"Баш сам недавно имао састанак са украјинским министром енергетике и замолио сам га да ми помогне да убедим оне који би у Украјини требало да буду убеђени да не нападају енергетску инфраструктуру која води ка Мађарској", рекао је Сијарто у интервјуу за РИА Новости.

Он је подсетио на то да је безбедност нафтовода и гасовода којима руски енергенти улазе у Европу једна од безбедносних гаранција које је Мађарској дала Европска комисија, те да званична Будимпешта и даље очекује да се то испуни.

Сијарто се осврнуо и на положај закарпатских Мађара, рекавши да Мађарска не види смисла у томе да тужи званични Кијев због кршења права мађарске заједнице у Украјини јер је, како је оценио, већина међународних судова политички пристрасна.

"Не видимо рационалне разлоге за то, јер је већина међународних институција веома пристрасна и политички мотивисана и не могу да повуку границу између права националних мањина и геополитике", рекао је Сијарто.

Он је раније изјавио да Мађарска неће пристати ни на какве кораке ка пријему Украјине у Европску унију док се не врате права мађарске националне заједнице у Закарпатју.

(Танјуг)

Амерички председник Доналд Трамп изјавио је да украјински председник Володимир Зеленски жели да се повуче из споразума о минералима.

Трамп је упутио упозорење украјинском лидеру да ће се суочити са великим проблемима уколико то уради.

"Он покушава да се повуче из споразума о ретким земним минералима. Али ако то уради, имаће проблеме, велике, велике проблеме", рекао је Трамп новинарима.

Трамп је, такође, казао да Зеленски жели да Украјина буде чланица НАТО-а, али да та земља никада неће бити чланица Алијансе.

"Он то разуме", додао је Трамп.

Током разговора са новинарима Беле куће, Трамп је одговорио на питање да ли постоји рок у коме би руски председник Владимир Путин требало да пристане на прекид ватре.

"То је психолошки рок. Ако видим да одуговлаче, нећу бити срећан због тога", рекао је Трамп.

Такође је одбацио тврдњу да је његов однос са Путином "на ниској тачки".

"Говорите о Путину, и мислим да неће повући своје речи", рекао је Трамп новинарима.

(Reuters) 

Украјински председник Володимир Зеленски изјавио је синоћ да Русија, као одговор на предлог о прекиду ватре, свакодневно напада Украјину дроновима, бомбама, артиљеријом и балистичким пројектилима.

Зеленски је рекао у синоћном видео-обраћању да је и јуче било руских напада и гранатирања Черкаске, Херсонске, Доњецке, Запорошке, Дњепропетровске, Сумске и Харковске области.

"Бруталност руских удара, не само понекад, већ буквално сваког дана, сваке ноћи, показује колико (руском председнику Владимиру) Путину није стало до дипломатије. Већ неколико недеља имамо амерички предлог о безусловном прекиду ватре. И готово сваки дан, као одговор на овај предлог, Украјину нападају руске беспилотне летелице, бомбе, артиљеријско гранатирање, балистичке ракете", навео је Зеленски.

Према његовим речима, треба извршити појачан притисак на Русију и увести санкције. "Потребно је више интеракције и јединства између свих партнера", нагласио је Зеленски.

Русија је протекле седмице напала Украјину са више од 1.000 дронова, 1.310 вођених ваздушних бомби и девет пројектила различитих типова.

(Укринформ)

Игор Терехов, градоначелник Харкова, града на североистоку Украјине, потврдио је за украјинске медије да је протекле ноћи извршено више руских удара дроновима "шахед".

"Харков је поново на удару непријатељских 'шахеда'. У граду се чула серија експлозија. Још један 'шахед' лети ка граду. Опрезно", објавио је Терехов на свом Телеграм каналу, преноси агенција Укринформ.

Информацију о руском нападу на Харков је потврдио и начелник Харковске обласне државне администрације Олег Синегубов, наводећи да није било повређених и да надлежне службе раде на отклањању последица напада.

Руске беспилотне летелице напале су пословне објекте у Харкову.

(Укринформ)

Руски системи противваздухопловне одбране протекле ноћи су уништили укупно 66 украјинских дронова изнад три региона Русије, саопштило је данас руско Министарство одбране.

"Дежурни системи ПВО су током протекле ноћи уништили 66 украјинских беспилотних летелица: 41 беспилотну летелицу над територијом Брјанске области, 24 беспилотне летелице над територијом Калушке области и једну беспилотну летелицу над територијом Курске области", наводи се у извештају руског министарства, преноси РИА Новости.

У међувремену, саопштено је и да је руска ратна авијација напала упориште украјинске војске у једном од пограничних делова Курске области.

"Авион Су-34 је у пратњи ловца Су-35С полетео са свог базног аеродрома и бомбардовао назначени циљ", наводи се у саопштењу руског министарства.

Министарство одбране Русије је у недељу потврдило да су изведене офанзивне акције руске војске у правцу Курска.

"Ваздушни и артиљеријски удари на оружане снаге Украјине изведени су и на подручју већег броја насељених места у Сумској области", наведено је у саопштењу.

(Танјуг)