Sporazum sa mnogo nepoznatih – svi zainteresovani za ukrajinske resurse, Ukrajinci traže bezbednosne garancije

Nacrt sporazuma o resursima, tek je prvi korak. To je tumačenje ukrajinskih analitičara. Mediji iz izvora bliskih ukrajinskoj vladi prenose da Volodimir Zelenski na sledeći dogovor ne bi da stavi potpis, ako dokument ne bude precizirao bezbednosne garancije.

Britanski premijer Kit Starmer prvi se javio da u Ukrajinu pošalje britanske vojnike, pa pojasnio da se bez američke podrške ipak ne može, uprkos Trampovom stavu da taj teret pada na Evropu. U Harkovu veruju da je jednako kao i mir potreban širi konsenzus.

"Važno je da i Amerika i Kina budu uključene. Još jedan igrač u ovoj konkurenciji za novu hegemoniju u svetskom sistemu", smatra profesor na Nacionalnom Univerzitetu Harkova Anton Avksentjev.

Važno je, dodaje, da se Ukrajina od međunarodnog poligona za testiranje naoružanja pretvori u platformu za investicije velikih svetskih igrača.

"Za Ukrajinu je profitabilno da SAD investiraju u razvoj nalazišta, jer sada imamo nula, kada bismo imali investicije američkih kompanija, kao i evropskih, to bi stvorilo vrednost za sve, za budžet, ali i za privatni sektor, za radna mesta. Dakle, problem inicijalnog sporazuma bio je to što nije obezbeđivao ništa u vezi sa bezbednosnim garancijama, i sadržao je fraze o odricanju od suverenih prava, a znate, to je ipak bilo previše", ističe Natalija Šapalova iz Kijevske škole ekonomije.

Makron ovlastio ministra odbrane za pregovore

Za ukrajinske resurse zainteresovan je i Pariz. Predsednik Emanuel Makron ovlastio je ministra odbrane za pregovore sa ukrajinskim kolegom.

Međutim, kako je 40 odsto podzemnog blaga Ukrajine na teritoriji pod ruskom kontrolom, ruska strana nudi i Amerikancima i Evropljanima da ih koriste. I sami ih eksploatišu već deceniju. U Kijevu kažu, reč je o nameri da se potvrdi kotrola nad teritorijama koje trenutno drže.

"Počeli su da koriste nalazište uglja, na primer, od početka okupacije 2014. znamo da je Rusija 2023. godine izvršila geološku procenu i da takođe rade na okupiranim objektima za eksploataciju rude gvožđa. Mislim da nisu zainteresovani toliko za litijumske resurse Donbasa, zato što imaju velike potencijalne rezerve u Murmanskoj oblasti, a takođe rade u Južnoj Americi", objašnjava Grigorij Popov iz EFTA (Evropska asocijacija za slobodnu trgovinu).

Veliki potencijal i mnogo prepreka za eksploataciju

Sve do devedesetih godina, Sjedinjene Države bile su glavni snabdevač, ali Peking sada kontroliše oko dve trećine svetskih sirovih retkih metala, i gotovo 90 odsto kapaciteta za rafinisanje. Pre 15 godina obustavio je isporuku Japanu usled diplomatskog spora. Povremeno su pretili i Vašingtonu, u odgovoru na američki trgovinski rat.

Međutim, godišnja proizvodnja retkih metala je oko 15 milijardi dolara, kao dva dana globalne proizvodnje nafte.

Šta ima Ukrajina, piše u dokumentima još iz sovjetskih vremena. Pitanje je i koliko su nalazišta spremna za ekploataciju.

"Nakon sticanja nezavisnosti, pre više od 30 godina, u Ukrajini su izgrađene samo dve fabrike za preradu titanijuma u Dnjepropetrovskoj oblasti i u Kirovogradskoj oblasti. Zato što čak i sa velikom koncentracijom resursa, velikim potencijalom, postoje mnoge regulativne prepreke i investicione prepreke za njihovu eksploataciju i saradnju sa međunarodnim partnerima", kaže Popov.

Nacrt sporazuma sa mnogo nepoznatih tumači se kao namera da se odobrovolji Tramp, kome je Amerika na prvom mestu.

Zelenski, kako se tumači, veruje da nekakav dogovor o bezbednosnim garancijama sledi. Ishod će se videti u Vašingtonu.