Slike iz Kijeva - građani sve više pate, dok cena rata raste

Građani Kijeva i ukrajinski zvaničnici na izjave Donalda Trampa iz Vašingtona reaguju burnije u poređenju sa napadima dronovima koji se mesecima ponavljaju iz noći u noć.

Neprestani napadi pojačavaju "ratnu psihozu" kod građana Kijeva, pred treću godišnjicu od početka rata. Građani sve više pate, a cena rata raste – to je slika iz Kijeva, javlja reporterka RTS-a iz ukrajinske prestonice.

I dalje, više od 51 odsto Ukrajinaca ne bi pristalo na prekid rata u zamenu za teritorijalne ustupke.

Deset dana od telefonskog razgovora ruskog i američkog predsednika, rastu pritisci na Ukrajinu, posebno nakon sastanka delegacija te dve zemlje u Rijadu. A pritisak je reč koja se često čuje u Kijevu.

Promena strategije SAD

Profesor međunarodnih odnosa iz Kijeva, Mikola Kapitonjenko, rekao je za RTS da je Trampu stalo da okonča rat, jer je za njega Kina najvažniji problem, dok mu je Bliski istok na drugom mestu.

"Želi da promeni prethodnu veliku strategiju SAD. Zaustavljanje rata bi apsolutno odgovaralo njegovim strateškim interesima, ali problem nije u njegovim namerama, već u tome da li ima dovoljno moći. To će biti teško – razlozi su povezani sa sukobom, zatim sa političkim rizicima koje dogovor može doneti Zelenskom ili Putinu, a SAD nisu toliko moćne kao što su bile, čak i kada je Tramp bio prvi put u Beloj kući", smatra Kapitonjenko.

Prema njegovim rečima, niske su šanse da rat bude okončan u tekućoj godini, jer može biti rešavan na račun interesa Ukrajine. "Ima mnogo Ukrajinaca koji ne žele da rat bude okončan u ovom trenutku, jer bi to značilo predaju Ukrajine", ističe profesor.

Koji su mogući scenariji za Ukrajinu? Oni sa kojima smo razgovarali kažu da žele prekid vatre, ali da svako trajno rešenje mora da sačeka bezbednosne garancije za Ukrajinu.

Ukrajinci su podeljeni po tom pitanju, teško je biti pragmatičan kod tako jakih emocija. Većina Ukrajinaca to vidi kao privremeni dogovor. Zanimaju ih bezbednosne garancije, a to sada nedostaje, jer SAD očigledno ne žele da pruže Ukrajini bilo kakva bezbednosna uveravanja, ni na bilateralnom, niti na multilateralnom nivou.

To je problem, jer bi Ukrajinci možda bili spremni da prihvate privremeni dogovor, činjenicu da Ukrajina neće biti u mogućnosti da vrati okupirane teritorije u najbližoj budućnosti. Verovatno će ovo pitanje biti rešeno nešto kasnije.

Kako kao profesor međunarodnih odnosa gledate na Trampov pristup pregovorima kada se odlučio na razgovore sa Rusijom u Rijadu?

To je bilo neizbežno. Po Trampovom viđenju, ključ za primirje je u Moskvi. Rusija je glavni donosilac odluka, zato je njegov prioritet da reši stvari sa Putinom, jer bez toga nema primirja, a tek nakon toga može da razgovara sa Zelenskim.

Može li Evropska unija da pomogne Ukrajini i sebi?

Tu sam skeptičan. Gledam kako se Evropljani ponašaju poslednjih godina, gube moć i efikasnost, postaju ranjiviji, plaćaju visoku cenu zbog rata Rusije i Ukrajine. Iz mog ugla, perspektive Evrope su prilično nejasne.

I način na koji je Evropa reagovala na rat u poslednje tri godine je takođe veoma neefikasan. Ne verujem da će Evropljani biti u stanju da brzo reorganizuju način na koji razmišljaju, reaguju ili strateški odgovore na izazove koji su nastali ne samo ratom između Rusije i Ukrajine, već i globalnim transformacijama.

Sumnjam da će biti u stanju da pronađu novac, resurse i odlučnost da zauzmu odlučniji stav. I to je jedan od ključnih problema, po mom mišljenju, za Ukrajinu, jer pošto Sjedinjene Države možda budu odsutne, bićemo mnogo zavisniji od evropske samostalnosti, spremnosti i pripremljenosti, što im trenutno nedostaje.